Jump to content


Photo

Daky's Reviews


  • Please log in to reply
54 replies to this topic

#41 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 19 December 2017 - 10:03 PM

100 Percent Star / Popstar Maker

 

100-stars-e7857.jpg

 

Smem da se kladim da veći broj ljudi nije čuo za ovu igru nego što jeste. Ja sam je sasvim slučajno otkrio, pregledajući liste igara u Gamers Database, pa sam zapazio njeno ime jer je zbog broja u naslovu bila pri vrhu. Opis me je zaintrigirao - menadžerska simulacija u kojoj upravljate karijerom pop benda - pa odlučih da vidim o čemu se tu radi i kako sve to izgleda.

 

Dakle, reč je o vođenju jednog mladog i perspektivnog pop benda. Možemo da "napušavamo" ovu igru ili je dižemo u nebesa, ali šta god mislili o njoj, ostaje činjenica da se ovaj koncept zaista retko sreće, barem na PS1.

 

Glavni meni je skroman da skromniji ne može biti: New Game, Load Game i opcije, pod kojima možete jedino podešavati jačinu zvuka i centrirati sliku. Dakle, potpuni minimalizam. No, nema veze, idemo mi lepo na New Game...

 

playstation-47871-21348277790.jpg

 

Za početak regrutujete članove vašeg budućeg benda. Imate solidan izbor mladih ljudi od kojih svaki ima svoje karakteristike: neki imaju dobre glasovne mogućnosti, neki prednjače u šarmu i harizmi, neki su fizički fit, a neki su opet sjajni plesači. Nakon što odaberete maksimalno pet članova, dodeljujete ime novoosnovanom bendu i krećete u stvaranju imena na (fiktivnoj) muzičkoj sceni. Najpre birate svoj matični kontinent (ponuđeni su Amerika, Evropa, Azija i Australija) i tu ćete u početku stvarati i pročuti se u javnosti, da biste kasnije krenuli da se širite i po drugim delovima sveta.

 

Nakon što sklopite ugovor sa lokalnom izdavačkom kućom, u kalendaru planirate šta ćete vi, odnosno vaš bend, da radite. Za početak, tu su naravno sesije u studiju. Tu možete sami komponovati svoje pesme koristeći ponuđene semplove bubnjeva, basa, gitara, perkusija itd. Baza semplova nije bogzna kolika, ali i dalje možete bez nekog naročitog truda stvoriti pesmičuljke koji će čak i podsećati na neke moderne pop hitove (a tek ako se malo više potrudite... možete kreirati i prava mala remek-dela). Nakon toga treba snimiti tu pesmu, nadenuti joj ime, a onda je i plasirati na tržište. Možete dizajnirati i omot singlice, ali paleta sličica je još skromnija. Nisam zapravo siguran koliko (i da li uopšte) dizajn utiče na prodaju.

 

pm02.png

 

Ukoliko vas mrzi da komponujete pesmu, druga varijanta je da prosto otkupite prava na neku pesmu i onda snimite i plasirate na tržište nju. Nažalost, te već ponuđene pesme se ne mogu poslušati, a i njihov broj je ograničen, tako da kada ih sve otkupite, dalje ćete morati da komponujete sami jer se nove ne dodaju u daljem toku igre.

 

Možete uložiti i određenu količinu novca u marketing. Naravno, više uloženog novca povećava šansu da se singl bolje prodaje, ali to je samo u teoriji; u praksi ne mora da znači. Kada budete sakupili dovoljno pesama, možete da snimite i album. Svake nedelje ćete dobijati top-liste najbolje prodavanih singlova i albuma na onom kontinentu sa koga ste počeli.

 

Naravno, potrebno je i da zakazujete žive svirke. Za početak ćete, kako to već obično ide, nastupati u manjim objektima sa manjim kapacitetima, a posle preći na veće. Opet određujete budžet za marketing, kao i cenu karata, a cilj vam je, jelte, da ne budete na gubitku nakon svirke i da makar pokrijete troškove. Kako na početku imate neki startni kapital, ne bi trebalo da ostanete bez novca. Ako se to pak desi, igra je gotova.

 

pm28.png

 

Ono što je velika mana ovoj igri je da vi svoj bend možete da vidite samo kada nastupa na svirkama, pa i to je ograničeno: sve što možete videti jesu članovi benda kako đuskaju uz zvuke pesama. I to samo onih koje ste sami komponovali, jer kao što već rekoh, one kupljene od drugih autora ne možete preslušavati.

 

Jedina druga situacija u kojoj vidite članove bendova je kada zakazujete treninge. Na njima se članovi benda uče kako da poboljšavaju svoje veštine koje su ranije spomenute: vokal, ples, šarm... Ni u jednom drugom slučaju ne vidite svoje pulene, što je neshvatljivo.

 

Tokom igre ćete često dobijati i ponude za nastupe, intervjue, odnosno gostovanja na TV. Ni tu ne možete videti svoj bend, pa čak ne možete ni videti pitanja u intervjuima i odgovarati na njih. Kada intervju dođe na red, sve što možete je da pritisnete startno dugme i to je to, intervju je gotov i idete dalje. Šteta je što makar to nisu ubacili.

 

Kako igra bude tekla, tako ćete početi da se širite i na druga tržišta, pa ćete svoje singlove i albume ponovo objavljivati, ali ovog puta na drugim kontinentima i pokušati da i tamo ostvarite dobru prodaju. Naravno, možete (i treba) i tamo da nastupate. Ali i to je vrlo traljavo odrađeno - ne možete, na primer, praviti neku turneju, ići na festivale i slično - samo odaberete jedno od svega nekoliko ponuđenih mesta i ništa više.

 

maxresdefault.jpg

 

Tu su još i priznanja (Awards) koja se dodeljuju krajem godine i na kojima vaši puleni imaju šansu da osvoje nagradu za najbolji singl ili stajling - mada je to, čini mi se, više kozmetičke i egohraniteljske prirode.

 

Suma sumarum, ova igra ima zaista svežu i originalnu ideju, ali je jednostavno zakazala kod njenog sprovođenja u delo. Manjak sadržaja i raznovrsnosti je njen najveći nedostatak. Jasno mi je da su u ono vreme autori imali ograničenja zbog kapaciteta jednog diska, ali ova igra ne zauzima ni sto megabajta, tako da me niko ne može ubediti da nije bilo mesta da se ubaci još sadržaja.


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#42 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 24 March 2018 - 02:34 AM

Torc: Legend of the Ogre Crown

 

torc-legend-of-the-ogre-crown-u-beta-pla

 

Oni koji se nisu bavili konzolom PS1 na prelazu milenijuma, ili barem istraživanjem igara za ovu konzolu putem emulacije, teško da su čuli za ovu igru. Ona je zaista opskurna, ali eto, daj da je makar malo spasemo od zaborava.

 

Glavni razlog zbog kog je Torc (ponegde znan i pod imenom Kill Wheel) pao u zaborav je da u pitanju čak nije ni cela, «punokrvna» igra, već jedan odbačeni projekat. Naime, negde u drugoj polovini devedesetih, kompanija Head Games je krenula da razvija ovu igru, ali se negde tokom rada odustalo. Da li se cenzorima nije dopalo to što je pomalo nasilna ili se desilo nešto drugo, nije lako sa sigurnošću reći. Tek, momci iz ovog studija su prosto odbacili ovaj projekat i posvetili se drugim stvarima.

 

Da li vam je poznato ime Kalisto? Ako ste kupovali piratske igre u periodu kada je PS1 gospodario igračkom scenom na ovim prostorima, onda verovatno jeste. To je ona ekipa koja je krekovala neke igre koje su pravljene sa zaštitom, a u nekim slučajevima vam i omogućavala da uključite neranjivost ili neki drugi hack pre početka igre. E, pa ti momci su negde početkom 2001. spasli igru od potpunog zaborava, tj. učinili su da ona ipak ugleda svetlost dana, barem u tom nedovršenom stanju u kojem je bila. Mada i dalje kao otkazana igra, dakle poluproizvod, Torc se ipak pojavio u javnosti sa sadržajem koji je napravljen do trenutka napuštanja projekta.

 

37197-ingame-Torc-Legend-Of-The-Ogre-Cro

 

Radnja se dešava u fantazijskom svetu koga naseljavaju dvoglavi orkovi i vilenjaci. Jedne noći, dok su orkovi priređivali nekakvu svetkovinu, vilenjaci (elfovi ako više volite) su iskoristili njihovu nepažnju i sa njihove krune, izložene na obližnjem pijedestalu, pokrali drago kamenje. To je, dakako, razljutilo ogrove koji sada kreću u osvetu. Istu će da sprovedu tako što će jedan ogr sesti u veliki drveni točak sa šiljcima, naoružati se batinama i krenuti da teroriše vilenjake rušeći im staništa. Ovaj zadatak na sebe preuzimate vi.

 

Na početku birate nivo, ogra (tj. točak) i oružje koje će on koristiti. Na početku imate izbor od samo jednog nivoa, točka, odnosno možete birati jedino tojage kao oružje. Nivoi su urađeni kao recimo u igrama Crash: ne možete previše lutati naokolo, već imate ispred sebe stazu kojom idete od starta do cilja. U jednom uglu će vam stajati broj građevina koje treba sravniti sa zemljom, a u drugom vreme koje imate za taj poduhvat. Dakako, cilj je da prva brojka dođe do nule i da prođete kroz cilj pre nego li druga brojka dođe do nule.

 

maxresdefault.jpg

 

Da ne bi sve bilo tako jednostavno, na svom putu ćete naletati na odbrambene sisteme vilenjaka. Oni će vas gađati koječim, lansirati na vas kamenje iz katapulta, ili slati neke krilate čovečuljke da se obračunaju sa vama. Posle se pojavljuju i dosta velike stene koje se kotrljaju u vašem pravcu, a koje vam mogu vrlo lako iscrpeti svu energiju dok ste rekli keks, i onda ćete morati ceo nivo da igrate ispočetka.

 

Podrazumeva se, nove točkove i oružja otvarate prelaženjem nivoa. Da biste napredovali, potrebno je ipak da srušite sve građevine na jednom nivou. Osim novih točkova i oružja, takođe ćete, jedan po jedan, vraćati i ukradeno drago kamenje za krunu.

 

1347812949_6wj1rji0fx4typ8.jpeg

 

Što se tiče zvuka i grafike, oni su čist prosek. Pozadinska muzika je takoreći neprimetna, glasovne glume i nema, a grafika je u tom nekom fantazijskom fazonu, mada ostavlja utisak nedorađenosti (mada je i cela igra takva, iz već spomenutog razloga). Izvođenje je takođe moglo biti malo bolje, jer nije baš lako kontrolisati taj veliki točak. Treba izbeći sve prepreke koje vam idu u susret, srušiti sve građevine i prođi kroz kapiju koja označava cilj, i sve to za ograničeno vreme. Recimo, desiće vam se ovakva situacija: i s leve i s desne strane staze kojom idete, ka vama se kotrlja po jedna stenčuga koja će vas, ako ne ubiti, a ono dobrano osakatiti. Znači, morate prođi između njih. A između njih je jedna uska stazica s koje se vrlo lako pada. A točak kojim upravljate je, kao što se da naslutiti, dosta nezgrapan. Znači, nije baš lako, ali neki će sigurno videti izazov u tome, tako da to ne mora obavezno biti loša stvar.

 

Zaključak? Vredi probati ako ste ljubitelj opskurnih, zaboravljenih, u ovom slučaju i nedovršenih igara. Takođe, koncept joj je jedinstven i razlikuje se od drugih, pa možda i zato nije loše dodati je na listu igara koje ste probali. Ne očekujte previše, ali možda vas barem malo zabavi.


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#43 DJM199

DJM199
  • 3XXO a.k.a 3HHO .a.k.a EHHO

  • 1,086 posts
  • 268 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:za racunarom
  • Omiljeni crtać:TMNT AoT

Posted 24 March 2018 - 08:13 AM

100 percent star/ Popstar Maker imam i dan danas medju CD-ovima ali je kopija i napisan je menadzer na njemu.

 

Odigrao sam je samo jednom jer pojma nisam imao sta zapravo treba da radim


  • 0

Everything is funny, as long as it's happening to somebody else


#44 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 09 May 2018 - 04:19 AM

E. O. S. Exhibition of Speed
 
Exhibition-Of-Speed-PAL-Front.jpg
 
U poslednje vreme, ovaj gejmer (pokazivanje palčevima prema samom sebi) je dosta u svetu Dreamcast-a. On mi je, prosto, veoma draga konzola, iako sam se na samom Dreamcast-u igrao prilično malo. Srećom, tu su emulatori, pa, iako još uvek nemamo sasvim dobar DC emulator, jedan solidan broj igara iz biblioteke poslednje Segine igračke konzole može da se konzumira.
 
Bilo je za tu konzolu svakakvih igara, ali ovoga puta reč je o jednoj vožnji, ne toliko poznatoj kao neke druge, ali verujem da je svojevremeno imala svoje poklonike. Toj igri je naziv E.O.S. Exhibition of Speed (baš tako, pun naziv sadrži najpre skraćenicu a onda i njeno značenje).
 
hqdefault.jpg
 
Ovu igru potpisuje kompanija Titus. Oni malo bolje upućeni verovatno znaju da je žanr koji je proslavio ovu kompaniju platforma, a ne trke. No dobro, to svakako ne znači da ne umeju da naprave ništa drugo. Tako da... dajmo igri šansu.
 
Odakle početi? Možda od toga da igra sasvim lepo ide i na nullDC i na Demulu, tako da s tim nema problema. Meni je standardan; tu su mogućnost vožnje pojedinačne trke, zatim trke s vremenom, multiplejer, kao naravno i karijera, odnosno mod Trophy. Kako to već obično biva, u glavnom, Trophy modu, na početku su vam dostupni samo pojedini automobili i staze (možete birati i vozača među nekim živopisnim likovima pa mu čak i menjati ime, mada ovo nema nekog naročitog uticaja na tok igre), dok ostale morate da otključavate pobedama u trkama i zarađivanjem novca. Novca? Da, on vam služi da između trka unapređujete svoje vozilo i ulažete u veću brzinu, motor, bolje upravljanje, prijanjanje za podlogu... Ma shvatili ste. Ukoliko trku završite prvi dobićete najviše novca (logično), drugo mesto donosi "nešto" manju svotu, treće još manju, a poslednja tri (ukupno je šest učesnika u trkama) ne dobijaju ništa.
 
5.png
 
Ono što odmah upada u oči kada krenete sa trkama su nestandardne komande. Gas je na desni triger, a kočnica na levi, što svakako nije bio standard pre, a usuđujem se reći ni posle perioda kada je igra izdata. Srećom, u emulatoru komande mogu da se mapiraju kako vam je volja, ali u samoj igri to ne ide tako. U opcijama, ako pokušate da menjate kontrole, dobićete poruku "No valid controller attached"?! Pa čime onda upravljam? Svašta.
 
Izbor automobila i staza je sasvim pristojan. Staze su pritom raznovrsne, ima ih zaista svakakvih, i uz to su sasvim lepo izrađene (grafika je, u biti, ono što se očekuje od snage Dreamcast-a, mada mi se čini da Segino čedo može i bolju grafiku da izvuče). Mada, prilikom noćnih vožnji je suviše mračno, pa nije baš lako razaznati šta je ispred vas. A jedna greška vas može lako koštati pozicije. Što se zvuka tiče, i on je solidan. Buka motora je sasvim uverljiva, a u menijima "piče" neke vrlo fine rok melodijice.
 
Najveća mana igre E. O. S. su komande. Osim što su nestandardne, uz to su i nekako... krute i grube. Automobil ne reaguje lepo na pritisak, pa treba malo jače pritisnuti dugme, ali se takođe dešava i da celo vozilo samo odjednom prokliza. I dok se ispravite, pretekoše vas ostali. Igra definitivno zahteva navikavanje ako mislite da je ozbiljnije "pikate".
 
22200-ingame-Exhibition-of-Speed.jpg
 
AI je dobar, ali nezgodan. Protivnici ne greše baš tako često. To, naravno, ne znači da ćete svaku trku završiti poslednji, ali daleko i od toga da je osvajanje prvog mesta laganica. Meni se više puta desilo da se lider takoreći već na startu "odlepi" od ostalih i da ga je nemoguće stići. Da i ne spominjem što su zbog loših komandi greške veoma moguće, pa i to drugo mesto može lako da se ispusti. Naravno, ovo ne mora obavezno biti mana igre – to samo znači da se od vas traži maksimalna koncentracija kako biste trku odvozali što je bolje moguće i zadržali poziciju do kraja. Nije baš lako odlepiti se od ostalih, posebno uz činjenicu da nećete imati novca za neko brzo vozilo, odnosno za nadograđivanje onog koga već posedujete, dok ne počnete da zarađujete ozbiljniji novac pobedom u trkama.
 
E, da, što se tiče multiplejera, njega nisam imao prilike da isprobam, ali verujem da sa sobom nosi pristojnu dozu zabave i da doprinosi atmosferi - posebno što postoji podrška i za sva četiri igrača.
 
13.png
 
Šta još reći? Jedna sasvim solidna trkačka igra za Dreamcast, mada ne bez svojih mana. Širok izbor vozila i staza, loše (dobro, neobične) komande koje zahtevaju navikavanje, solidna grafika i muzika, kao i  zahtevnost u smislu da se od vas traži da se igri posvetite - sve je to E. O. S. Probajte ako volite trke (i retro igre), moglo bi da vam se dopadne.

  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#45 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 29 May 2018 - 01:05 AM

Metropolis Street Racer

 

51SJN0NV1NL._SX385_.jpg

 

Ponovo trkačka igra i ponovo Dreamcast. Zašto baš ovaj žanr i ova igračka platforma? Ne znam, prosto mi došlo da se bavim Seginom, nažalost, poslednjom konzolom. A igrom slučaja, žanr vožnje mi nešto leži, barem u ovom periodu, pa sad njega malo istražujem. Dakle, posle igre E.O.S. koja je ostavila tek polovičan utisak na mene, na red je došao Metropolis Street Racer.
 
Već sam naziv igre upućuje na to da ćete se trkati po ulicama velikih gradova. A kako trkanje po naseljenim mestima nije nešto što je u stvarnom životu preporučljivo raditi, na početku ćete dobiti jedno od onih "ne pokušavajte ovo kod kuće" upozorenja o tome kako su takve ulične trke protivzakonite i kako ne bi trebalo da ih praktikujete u stvarnosti. Ih, a ja se naoštrio da se trkam u mom Romeu kroz Dorćol i Stari Grad sa ortacima u vreme špica...
 
Treba istaći da možete podešavati kontrole po svom nahođenju. Dakle, ako ne želite da vam gas bude na desni triger a kočnica na levi, možete to da prepodesite, kao i da birate hoće li skretanje biti na analognu palicu ili na "krstić". S obzirom da neke trkačke igre ne nude tu opciju (u tebe gledam, E.O.S.!), ovo je svakako pohvalno.
 
hqdefault.jpg
 
Da biste uopšte mogli da krenete sa jurcanjem kroz metropolise, prvo morate da nabavite auto. Za razliku od većine sličnih igara, gde to postižete tako što sakupljate novac za novu makinu, ovde je situacija drugačija: potrebno je da ispunite jedan zadatak kako biste dobili auto. A taj zadatak je sledeći: nakon što se "bezecovali" neki auto, bivate bačeni na jednu od staza i dato vam je ludački kratko vreme da odvozite jedan krug. "Ludački kratko vreme" znači da krug morate da odvozate praktično savršeno, u svaku krivinu uđete kao as Formule 1, i po mogućstvu da ne "očukate" auto sa strane. Vraški težak zadatak, čak i ako imate iskustva u trkalicama. Autoru ovog teksta se desilo da je na jednom takvom zadatku zakasnio bukvalno ŠEST STOTINKI. Pa vi vidite kakve to frustracije može izazvati. Olakšavajuća okolnost je to što možete da vozite koliko god hoćete, sve dok ne odvozite jedan krug ispod zadate granice. Nakon što to konačno uspete, možete registrovati auto, obojiti ga po svom meraku, odrediti da se zimi skida krov ako je u pitanju kabriolet - i posle toga možete voziti vašeg lepotana u zadacima koje igra stavlja pred vas.
 
Još jedna pohvalna stvar je što se Sega otvorila za licence poznatih marki automobila, te tako možete voziti Audi, Fiata, Opela, "Mečku", Alfa Romea... izbor automobila je sasvim pristojan. Ovo svakako ostavlja bolji utisak nego kada vidite neke izmišljene marke zbog ograničenog budžeta neke igre.
 
20114-ingame-Metropolis-Street-Racer.png
 
Broj gradova u kojima vozite nije veliki. Ima ih svega tri: San Francisko, London i Tokio, ali je broj staza koje vozite solidan. One su uglavnom kratke i ne baš lake za savladavanje. I vrlo lepo urađene za svoje vreme, mora se dodati. Takođe, postoji i jedna zanimljiva sitnica: na početku igre setujete vreme i vremensku zonu (koji mogu, a i ne moraju biti u skladu sa realnim), pa će i doba dana u metropoli u kojoj vozite biti usklađeno; dok je u Londonu, na primer, popodne, u Tokiju je rano jutro.
 
U igri se napreduje, i nove stvari otključavaju, tako što osvajate takozvane Kudos poene u vožnjama. A njih dobijate vozeći sa stilom. Šta to u praksi znači? Nije bitno samo ispuniti zadatak, već i način na koji ste to uradili. Igra će nagrađivati vožnju sa dobrim ulascima u krivine, neudaranju u ogradu pored puta i zidove, izbegavanju drugih vozila, pravilnim korišćenjem obične i ručne kočnice... dok ćete, u slučaju da puno grešite, dobiti manje Kudos poena čak i ako ste ispunili zadatak. A ti zadaci su raznoliki. To može biti, na primer, trka protiv vremena. Odvozite određen broj krugova, i vaš najbrži treba da bude niži od zadatog tajminga. Drugom prilikom ćete morati da se trkate protiv nekog automobila u okršaju jedan na jedan, a onda i protiv pet protivnika. Dakle, ima nekoliko različitih zadataka, koji se kasnije doduše ponavljaju, ali postaju sve teži i zahtevniji kako napredujete, gradite reputaciju, zarađujete Kudos poene, nove automobile i tako redom.
 
post-37-0-83785700-1343130869.jpg
 
Pored tih zadataka, koji su glavni mod u igri, možete se trkati i protiv sata odnosno samog sebe u Time Attack modu, prosto se vozikati i vežbati u Quick Race modu, ili probati se okušati protiv nekog živog protivnika negde u svetu u Internet modu (ovo je samo za najveće optimiste, s obzirom na starost igre i zastarelost Dreamcast konzole).
 
Tehničke karakteristike... Pa, standardno dobre. Ipak je to Sega, ona retko kad razočara kada su u pitanju trkalice. Grafici se stvarno malo šta može zameriti, ona je zaista dobra s obzirom na vreme iz koga potiče (kraj 2000.). Zvuk je isto odličan. Monotoniju brujanja motora prekida fiktivni radio sa koga možete čuti vrlo fine melodije. Oduševilo me je kad sam jednom tokom vožnje po San Francisku začuo neku kantri stvar.
 
233987-302791329_2884f92b44_o.jpg
 
Kontrole zahtevaju malo navikavanja, ali su definitivno bolje rešene i manje krute nego u već spominjanom E.O.S. Meniji su dizajnirani tako da imaju neki svoj stil, ali kretanje kroz njih nije teško, mada slova koja konstantno podrhtavaju u njemu mogu biti malo zamorna za oči.
 
Može se reći da je ovo jedna sasvim solidna trkačka igra za Dreamcast. Ima, što bi se reklo, "glavu i rep", zahvalna je za igranje, nije baš laka tako da nosi neki izazov, sadrži mnoštvo licenciranih automobila, mnoštvo zadataka i staza... Šta još više poželeti? MSR - to je to.

 

maxresdefault.jpg


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#46 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 16 June 2018 - 01:44 AM

Croc: Legend of the Gobbos

 

5190F16CCRL._SX342_.jpg

 

Malo je nedostajalo da Croc kao lik ne bude stvoren, nego da bude pušten u javnost kao Joši [Yoshi], saputnik čuvenog Super Marija. Igra koja će kasnije biti poznata pod nazivom Croc: Legends of the Gobbos prvobitno je trebalo da bude prva igra sa Jošijem u glavnoj ulozi. Ali, došlo je do nekih nesuglasica između ekipe koja je izrađivala igru (Argonaut) i Nintenda, te je glavni lik morao biti promenjen u nešto drugo. Tako je nastao zeleni krokodilčić Krok, izmenjen u odnosu na Jošija tek toliko da se izbegnu problemi oko autorskih prava.

Priča nema nikakvih dijaloga, već intro objašnjava zaplet u vidu priče bez reči. Glavnog junaka su kao bebu usvojili i odgajili Gobosi, neobična dlakava stvorenjca koja žive u Gobo dolini. Ubrzo Krok poraste i postane veći od svojih staratelja. Nakon nekog vremena, na scenu stupa glavni zloća u igri, Baron Dante, koji zarobljava sirote Gobose i kidnapuje njihovog kralja odnevši ga u svoj zamak. Kakvi su mu motivi za to i zbog čega gaji animozitet prema Gobosima nije objašnjeno, ali Krok u svakom slučaju ne može da dozvoli da neko teroriše rasu koja ga je podigla i othranila, te kreće u avanturu da ih pooslobađa, a naposletku i da porazi zlog Dantea i oslobodi Rufusa, kako je ime kralju Gobosa.

 

croc-legend-of-the-gobbos-810x416.jpg

Na tom svom putu ovaj krokodilčić sa rancem na leđima (koji je tu samo kao detalj, jer nikad nije viđen da nešto stavlja ili uzima iz njega) će morati da prođe četiri ostrva od kojih svako ima po osam nivoa. U pomoć mu priskače i jedna neobična žuta ptičica koja ima moć da ga vodi iz nivoa u nivo. U svakom od nivoa cilj je naći gong sa slikom te ptičice i udariti ga repom, kako bi se ova pojavila i transportovala Kroka u naredni nivo. Takođe, na svakom četvrtom nivou (dakle, dvaput na jednom ostrvu) Kroku predstoji i borba sa takozvanim čuvarima prolaza. To su, u stvari, po prirodi bezopasne živuljke koje je zli Dante začarao tako da narastu i postanu zle, odnosno da primoraju Kroka da se bori sa njima. Nakon što ih pobedi, živuljke se vraćaju u svoje prvobitno stanje a ptičica doleće da obavi svoj posao.

Igra je 3D platforma, a platforme u tri dimenzije nisu bile tako uobičajena pojava u vreme kada je nastala. Samo godinu dana pre nje Super Mario je debitovao u 3D na Nintendu 64, dakle 3D platforme su još bile u relativnom povoju. Kao takva, igra Croc: Legend of the Gobbos je postavila neke osnove za igre ovog tipa, dakle može se reći da je bila jedna od pionira u svom žanru. Nivoi su sasvim lepo dizajnirani, živopisni i raznovrsni. Sastoje se od više manjih delova povezanih drvenim kapijama koje se automatski otvaraju kada im glavni junak priđe (mada ima i onih koje su zakatančene te će Krok morati da pronađe ključ koji ih otvara). Kao što je već rečeno, glavni cilj u svakom od njih je udariti u gong, ali to naravno nije jedino što treba uraditi. Svaki nivo ima i šest Gobosa koje treba pronaći i osloboditi. Neke je dovoljno samo dotaći da bi bili oslobođeni, a neki su zarobljeni u kaveze za koje opet treba pronaći ključ.

 

79366468.jpg

Krok usput sakuplja dragulje, a kada ga dotakne neko od protivnika on ih sve "ispusti", te mora brzo da pokupi što više pre nego što nestanu. Zvuči poznato? Tako je, igre sa Sonikom imaju vrlo sličan sistem sa prstenovima. Takođe, na kraju svakog nivoa se pored gonga nalaze i vrata sa nacrtanih pet raznobojnih dragulja. Ovo je posebna vrsta dragulja, i potrebno ih je skupiti svih pet da bi se moglo proći kroz ta vrata. Ona predstavljaju bonus sekciju u okviru koje se nalazi šesti Gobos u tom nivou, a neretko i drugi bonusi u vidu dragulja.

Ukoliko u tri nivoa između borbi oslobodi svih 18 Gobosa (6 Gobosa puta 3 nivoa), nakon što pobedi čuvara prolaza na četvrtom nivou, Krok dobija i bonus nivo. U bonus nivoima nema raznobojnih dragulja niti Gobosa za spasavanje, ali zato postoje delovi nekakve slagalice. Naravno, to je pravi izazov za one najupornije igrače koji vole da vide natpis da je igra 100% završena: pronaći sve delove slagalice i videti šta se onda dešava.

Osim dopadljive i šarene grafike, treba pohvaliti i zvuk. Mada u igri, kao što je već rečeno, nema glasovne glume već su prisutni samo neodređeni zvuci koje likovi ponekad ispuštaju, pozadinska muzika je veoma lepa. Naravno, to je ipak i subjektivna stvar, ali melodije su dopadljive, smirujuće i sasvim se uklapaju u atmosferu. Menjaju se sa svakom sekcijom između dve drvene kapije, i retko se ponavljaju. Dakle, muzika svakako zaslužuje visoku ocenu, a ni efekti ne zaostaju mnogo.

 

146645-croc-legend-of-the-gobbos-windows

Što se tiče loših strana igre, svakako treba navesti kameru koja ume da se poprilično aljkavo pozicionira. Postoji varijanta da se pogleda oko sebe držanjem trougla, ili da se pogled podigne odnosno spusti pritiskanjem dugmića L2 i R2, ali kamera kao kamera je definitivno mogla biti bolje rešena. U pojedinim situacijama loše kadriranje vas može čak koštati i života. Druga mana igre su kontrole. Komande jesu dobro raspoređene, ali su nekako... krute. Biće potrebno malo prakse, veštine, a i iskustva sa sličnim igrama, da biste ovladali glavnim junakom i uspešno skakutali sa njime po platformama. Rezime - za kameru, kontrole i igrivost ocena je nešto niža, ali u suštini nije katastrofa; uz malo vežbe, sve se dâ savladati.

Kad se sve sabere i oduzme, dobija se jedna prilično dobra platformica. Dovoljno dugo se igra, sa sobom donosi dovoljno izazova, za svoje vreme izgleda i zvuči vrlo pristojno, i ne bi je trebalo propustiti ako ste ljubitelj klasičnih platformi. Možda nije najbolja u svojoj klasi ili u svojoj eri, ali vredi je probati kao jednu važnu kariku u ranom razvoju 3D platformi.

 

tumblr_mpldjoOV4I1rw70wfo1_500.png


  • 1

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#47 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 26 June 2018 - 02:52 AM

Demolition Racer: No Exit

 

38-Demolition_Racer_No_Exit-1.jpg

 

Kako opisati igru koja u tvom životu uživa kultni status a biti sasvim objektivan? Mislim da je to jednostavno nemoguće, ali probaću...

No Exit je reizdanje duhovnog naslednika Destruction Derby-ja za Dreamcast. Ne može se nazvati portom pošto izgleda drugačije (bolje) nego na PS1, a ne može se nazvati ni nastavkom jer sadrži sve stare modove, staze i automobile, plus neke nove. Ali to nikako ne znači da igra ne valja ili da je samo pokušaj autora da uzme neku paru, o ne. Ovo je zaista briljantna igra koja poboljšava sve aspekte iz PS1 koji se poboljšati daju.

 

2-6.jpg

 

Intro je, za početak, u dlaku isti kao na PS1. A pošto je on zaista sjajan, ne mari. Već ulaskom u glavni meni igrač shvata da ovo nije samo port sa malo doteranom grafikom, nego zaista prerađena igra, unapređena u svakom pogledu. Osim modova poznatih sa "keca", Single Race i Demolition League, to je sada i mod Extras u okviru koga se kriju neke mini-igre koje valja otključavati napredovanjem. Tu su, recimo, fudbal i tenis koji se igraju upravljajući vozilima. Kao i ranije, neki automobili i staze su odmah dostupni, dok za ostale treba pobeđivati u ligama. Takođe, pored ranijih režima igranja (Chase, Chicken, Suicide), sada postoji i nov, titularni, No Exit, gde takođe treba udarati druge i preživeti, kao u režimu Demolition, samo u areni.

 

Tu su svi modeli automobila iz prve igre, od Maraudera do Vandala, ali i neki novi: Griffin, Scorpion, Raven... Treba ih, prosto, isprobati i videti koji vam najviše leži. Opet je moguće menjati im boju i sliku na krovu.

 

Sve staze (minus Freeway Driveby i Go-Kart Carnage) iz originalne DR igre su takođe tu, ali ovde imamo jedan zanimljiv detalj: neke su samo grafički doterane verzije onih sa PS1, tako da će vam sve krivine biti poznate, dok su neke sasvim drugačije. Tako su, na primer, staze Parking Lot, USS Demolition ili Redneck Raceway urađene po uzoru na svoje prethodnike, dok su, recimo, staze Meltdown ili Scrap Heap umnogome drugačije nego što ih pamtimo sa PS1.

 

bg33-172114_1024w.jpg

 

Čak i po pitanju powerup kutija je vidljiv napredak. Sada ih, za početak, ima mnogo više (staza Chemical Plant, recimo, vrvi od njih), a tu su i neke nove. Osim zelenih koje predstavljaju dopunu energije i plavih koje vas privremeno čine neranjivim, tu su opet i bele koje vam dodaju poene. Ali sada više ne nose znak pitanja, nego pluseve i minuseve. I da, one sa minusevima vam zapravo oduzimaju poene. Umesto crnih sa lobanjama koje eksplodiraju i nanose vam štetu, sad su tu sive. A tu su još i crvene koje vam daju sposobnost da nadopunjujete svoju energiju udarajući druge, kao i narandžaste koje vam daju jedno turbo ubrzanje (veoma zgodno za zaletanje u masu jer vam može doneti puno poena, ali i vama ume da "skine" dosta energije tako da ovaj potez ne valja koristiti ako vam je energija niska).

 

I lista poteza je obogaćena. Specijalni potez Death from Above sada se dešava nešto češće, a tu je još jedan instant kill potez: T-Bone, koji se postiže tako što se dovoljno brzo i pod određenim (pravim) uglom zakucate u protivnika. On odmah biva eliminisan iz trke, a vama se pridodaje sasvim solidnih 200 poena. Takođe, još jedan novi potez je Booby Trap: guranje protivnika na sive eksplozivne kutije. Ovaj potez vam donosi 95 poena na konto.

 

Još jedna novotarija su novčići sa likom pitbula (omaž razvojnom timu koji je radio na igri) koje možete sakupljati. Kada ih sakupite tri, dobićete mogućnost da odaberete neko poboljšanje za svoj auto: bolji motor, bolje upravljanje, štit za veću izdržljivost vašeg automobila ili sto poena startnog "kapitala" u narednoj trci, a i u svakoj sledećoj do kraja lige u kojoj ste trenutno. I dok motor, upravljanje i štit možete još po dvaput nadograđivati, poeni, nažalost, nisu akumulativni; ne možete kupiti više od tih početnih sto poena (iako će vam igra svejedno uzeti novčiće ako se odlučite za ovu opciju).

 

demolition-racer-no-exit-dc-02.big.jpg

 

Naravno, igra je sada, kada koristi hardversku moć Dreamcasta, mnogo lepša. Bolji modeli automobila, lepše i bogatije teksture, još malo realističnija čukanja... Nema se mnogo toga reći po pitanju grafike, jednostavno, dobro je postalo još bolje. I saundtrek je obogaćen: sada je tu puna verzija numere Break the Madness (na PS1 je bila nešto kraća), kao i dosta novih pesama, uglavnom u tehno fazonu, mada ima i jedna sa primesama hip-hopa. Muzika je, dakle, još uvek sjajna, jedino su zvuci motora i udaranja automobila možda mogli biti malo bolji, ali bože moj.

 

Možda i subjektivno, ali ovo je zaista, zaista sjajna igra ako volite igre sa udaranjem automobila. Svo ono zadovoljstvo koje je nudila originalna igra sa PS1, ali poboljšano, doterano, sa više automobila, staza, modova... Ma nema tu mnogo da se priča; Demolition Racer je zakon! Šteta što Infogrames nije napravio neki nastavak u kasnijim godinama.

 

10198_back.jpg


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#48 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 08 October 2018 - 10:19 PM

Deep Duck Trouble Starring Donald Duck

 

DeepDuckTrouble-SMS-AU-capa.jpg

 

A sada jedan malo stariji klasik. Ovo je igra za Sega Master System, kao i za Game Gear (manje-više prenosna varijanta SMS), konzole koje kod nas, zbog nesrećnih okolnosti, nisu bile tako zastupljene kao Sega Mega Drive ili Game Boy.

U glavnoj ulozi je Paja Patak. Znači, Dizni. Svi znamo da Dizni retko kad oskudeva u kvalitetu, to naravno važi i za video-igre, mada se omane svakom, pa i njima. A kakva je «Duboka pačja nevolja»?

Priča je sledeća: stara cicija Baja je sa svog poslednjeg lova na blago doneo nekakav medaljon koji je začaran kletvom. Kletva je takva da je Baja poslao naduven kao cepelin i samo lebdi unaokolo. Jedini način da se kletva poništi jeste da se medaljon vrati na svoje mesto: oko vrata statue boginje koja se nalazi u grobnici na jednom udaljenom ostrvu. Naravno, to neće biti tako jednostavno, jer treba proći kroz džunglu, tu je i vulkan, ledena dolina, neizostavni podvodni nivo... A usput treba još pokupiti i poneku dragocenost, čisto da se Pajče ne vrati praznih ruku.

 

deep-duck-trouble-starring-donald-duck-0

S obzirom da kontroler za SMS, pored «krstića» i startnog dugmeta, ima samo još dva tastera, to ni komande ne mogu biti previše kompleksne. Na jedan taster Paja skače, a na drugi šutira četvrtasto kamenje i sandučiće na koje nailazi. Ova komanda radi samo kada se približite nečem od ta dva, a inače ne funkcioniše i ne može se koristiti za udaranje protivnika; njih možete eliminisati ili naskakivanjem ili šutiranjem pomenutih kamenova u njihovom pravcu. Dakle, jednostavne komande, ali imaju sve što treba za jednu dobru platformu. Mehanika upravljanja je na mestu, mada na momente deluje nekako tromo.

U nivoima je cilj je prosto doći od tačke A do tačke B, s tim što su pojedini nivoi «iscepkani» na više kratkih deonica. U ponekim ćete morati da stanete i razmislite kako dalje, mada ne očekujte previše logičkih zagonetki; prosto, na nekoliko mesta treba samo malo razmisliti i uraditi nešto, što bi se reklo, nekonvencionalno, odnosno postupiti kako ne biste iz prve postupili. Primer: u jednom od poslednjih delova vozite se na deblu kroz neke podzemne vode, preskačete provalije i skačete na druga debla, ali u jednom momentu dolazite do provalije i nema se više gde skočiti. Štos je da pustite Paju da padne pre tog poslednjeg debla, jer dole nije provalija nego se tuda zapravo ide. Tu su i neizbežni bosovi; sa nekima se jednostavno borite, a neki vas progone i morate im pobeći. U svakom slučaju, kada ih savladate, dobićete neku dragocenost kao nagradu.

 

Deep+Duck+Trouble+starring+Donald+Duck07

Sa grafičke strane, igri se malo šta može zameriti ako se imaju u vidu hardverske mogućnosti Sega Master Systema, koje su prevaziđene za današnje standarde, ali za vreme kada je izdata, igra izgleda sasvim dobro. Grafika je šarenolika sa mnogo detalja, mada je cena ovoga da igra s vremena na vreme pomalo uspori. U to vreme još nije bilo glasovne glume u igrama, tako da nećete čuti prepoznatljive glasove Paje i Baje, ali zato su tu pozadinske melodije koje su takođe korektno odrađene.

Što se tiče težine igre, ona se može svrstati u umereno teške platforme svog vremena. Težina je pametno raspoređena, dakle gradativno raste kako napredujete, i nema nekih velikih skokova i naglih promena u smislu da je jedan nivo (ili deonica) lagan, a da u narednom treba dobro da se pomučite da ga savladate. Ne, sve je lepo izbalansirano, i ni u jednom momentu igra ne postaje baš jezivo teška.

 

Deep+Duck+Trouble+starring+Donald+Duck00

Deep Duck Trouble može da se uporedi sa nekim drugim klasicima u kojima su akteri najpoznatiji Diznijevi miš i patak: Quack Shot, World of Illustion, ili recimo Castle of Illusion u kome je samo Miki. Podvodni nivo, recimo, dosta podseća na podvodni nivo u World of Illustion, gde treba tapkati taster za skok da bi lik dobijao na visini plivajući, dok grobnice i hramovi sa božanstvima oslikanim kao patke neodoljivo podsećaju na Quack Shot.

Ukoliko ste voleli igre kao što su Castle/World of Illusion, Quack Shot, zatim legendarni Duck Tales sa NES-a koji je 2013. doživeo i rimejk, i njima slične i želite da probate još nešto na tu temu, a niste igrali njihovog duhovnog «pretka» (doduše, neke od pomenutih igara su izdate posle ove, al' nema veze), probajte Deep Duck Trouble. Kvalitetna platformica koju vredi odigrati.

 

Deep-Duck-Trouble.png


  • 1

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#49 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 09 November 2018 - 03:26 AM

Squirrel King

 

sega-mega-drive-squirrel-king.jpg

 

Veverice Čip i Dejl su se proslavile u kratkim Diznijevim crtaćima u kojima su zagorčavali život Paji Patku, Plutonu ili nekom trećem. Nakon nekog vremena, dobile su i seriju «Rescue Rangers» sa još nekim novim likovima koja je isto dobro prošla. A sredinom devedesetih za Segu Megu je izašla i igra Squirrel King sa njima u glavnoj ulozi. Međutim, niti je kompanija Dizni učestvovala u njenoj izradi, niti je od Sege dobila zvaničnu licencu. U pitanju je nelicencirana igra zasnovana na «zvaničnim» igrama baziranim na seriji i objavljenim za NES, «Chip 'N Dale: Rescue Rangers» i «Chip 'N Dale: Rescue Rangers 2». Pravila ju je mala tajvanska kompanija Gamtec koja je pre toga izrađivala igre za Gamate, kod nas malo poznatu ručnu konzolu poteklu takođe sa Tajvana.

 

hqdefault.jpg

Na početku igre igrač bira hoće li igrati sa Čipom ili sa Dejl (ili sa Dejlom? Ne znam, negde je muško a negde žensko), mada suštinske razlike između dva lika nema. Nažalost, ne postoje nikakve opcije, što znači da nije moguće podešavati komande. Taster A služi za ispaljivanje vatrenih kugli (pod uslovom da ih imate u «inventaru», a njihov broj je prilično ograničen), tasterom B podižete drvene sanduke i ispaljujete ih, dok na C skačete. Ti drveni sanduci igraju veliku ulogu u igri; s obzirom da vatrenih lopti skoro nikada nećete imati dovoljno, sanduci i te kako dobro dođu da ih bacate na protivnike. Često umeju i da kriju neko poboljšanje: vatrenu kuglu (iz ko zna kog razloga, one su prikazane u vidu zelene pesnice kada ih pokupite), kutiju za prvu pomoć koja vam donosi srce, odnosno žir koji vam kompletno obnavlja energiju (možete imati maksimalno pet srca) ili pak privremenu neranjivost ili neku drugu zezalicu koja će vam olakšati igranje. Ređe će se dešavati da se unutra krije neki protivnik pa da sanduk dobije noge i postane opasnost za vas. Takođe, dok veverica drži sanduk, pritiskom strelice na dole se možete sakriti u njega i tako izbeći jedan napad neprijatelja. Dakle, zaista korisna stvar tokom cele igre.

Igra je 2D platforma sa elementima akcije. Nema mozganja niti zamršenih logičnih zagonetki; jedini cilj je stići na kraj svakog nivoa i savladati bosa na njegovom kraju. Postoji sedam nivoa koji su podeljeni na manje sekcije, plus, naravno, sekcija sa bosem. Mada solidne dužine, nisu preterano raznovrsni; sastoje se uglavnom od platformi na koje treba skakati, protivnika koje treba zaobići ili eliminisati, te viših platformi na koje se treba peti. Svi neprijatelji osim bosova bivaju eliminisani nakon što ih jednom pogodite vatrenom loptom ili sandukom; naskakivanje ovde ne daje rezultate.

 

Level-2.png

U igri nema međustanica, što znači da ako zaginete, vraćate se na početak nivoa, odnosno na početak sekcije u kojoj ste. Nije moguće vraćati se nazad kroz nivo, a kada se penjete na više platforme i kamera se kreće odozdo na gore, primetićete i jednu ne baš tako ugodnu stvar vezanu za kameru: platforme koje nestanu ispod vas automatski se «brišu» i igra ih tretira kao provaliju. Šta to znači: vi sa jedne platforme skočite na višu, kamera se pomeri na gore i ona niža nestane sa ekrana, a vi pokušate da skočite na još jednu višu platformu, promašite, ali umesto da padnete na onu prvu, iako znate da je ona tu odmah ispod, igra će se ponašati kao da ste pali u provaliju i, naravno, gubite život. Ovo nije tako česta pojava u platformama, čak ni u onim starim, no dobro, dâ se savladati.

Kao što je već rečeno, na kraju svakog od sedam nivoa čeka vas bos, ili «glavonja» što bi neki rekli. To su uvek neke velike životinje, koje koriste neko vozilo ili napravu da napadaju naše veverice, a savlađuju se, naravno, tako što ih određen broj puta pogodite nečim. Kako u deonicama sa bosovima nema sanduka, a vatrenih kugli nikada nećete imati dovoljno, tokom borbe ćete dobijati predmete koje treba pokupiti i gađati bosa. U suštini nisu previše teški za savladavanje, osim poslednjeg, jednog slona čije je okruglaste projektile prilično teško izbeći.

 

1386851875_chip-i-deil-2.jpg

Za jednu tako niskobudžetnu igru, kojoj malo fali da bude okarakterisana kao fanmade, Squirrel King uopšte ne izgleda loše. Grafika je pristojna iako je daleko od savršene. Dešava se da veverica podigne sanduk i da on lebdi iznad njenih ruku, a ni animacija likova nije baš sjajna. Ipak, za retro sladokusce ovo zaista neće predstavljati neki veliki problem. Muzika je takođe sasvim lepa i dopadljiva, mada je u dva nivoa bazirana na melodijama iz igre Donkey Kong Country, a zvučni efekti su «maznuti» od klasika Bonkers sa NES-a.

Dakle, iako nema onaj Segin pečat kvaliteta koga nosi većina igara za Sega Mega Drive, niti donosi neke suštinske inovacije u svet platformi, «Kralj veverica» je ipak jedna sasvim solidna igra ukoliko volite igre ovog miljea. Moguće ju je igrati i udvoje, pa ako imate saigrača, zabavite se malo sa vevericama i savladajte te opake «glavonje» zajedno.

 

GENESIS--Squirrel%20King_Dec7%2015_05_10


  • 2

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#50 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 02 December 2018 - 03:59 AM

Lego Island 2: The Brickster's Revenge

 

playstation-ps1-lego-island-2-the-bricks

 

I pre nego što je kompanija LEGO® počela da otkupljuje prava za raznorazne filmove, serijale i franšize, imala je video igre sa svojim proizvodima od kojih je većina bila sasvim dobra. Devedesetih i ranih dvehiljaditih su nam stizale igre sa logotipom ove firme ne samo u žanru platformi, već i još nekih. Tako smo, recimo, imali trkalicu LEGO Racers, gde ste mogli da napravite sopstveno vozilo od LEGO kocaka, ili na primer LEGO Soccer Slam gde su popularne «čikice» igrale fudbal. Bilo je tu i logičkih igara, pa čak i jedna šahovska. Ali igra kojom ćemo se ovde baviti zove se Lego Island 2: The Brickster's Revenge.

Za razliku od svog prethodnika, ova nije objavljena samo za PC računare, nego i za prvu PlayStation konzolu, kao i za Game Boy i Game Boy Advance. Još jedna bitna razlika u odnosu na prvu Lego Island igru je da je radnja ovog puta linearnija i tu je priča sa glavom i repom.

Priča počinje na ostrvu iz naslova. To ostrvo nije veliko ali ima svoj mali grad sa policijskom stanicom, radio stanicom, obalskom stražom itd. Glavni junak se zove Peper Roni i on je po zanimanju dostavljač pica u piceriji svojih staretelja koji su poznati kao Mama i Papa Brikolini. Prvi zadatak u igri jeste raznošenje pica i dobar je način da se igrač upozna sa ostrvom, jer nažalost ne postoji mapa.

 

lego-island-2-the-brickster-s-revenge_4.

Nakon što devet osoba dobije svoju klopu, Peper dobija još jedan zadatak: da uruči picu i negativcu iz podnaslova igre, Briksteru. Ta pica sadrži jednu izrazito ljutu papričicu, i ono čega ni Peper, ni njegovi staratelji, a ni policija nisu svesni, je da Brikster planira svoje bekstvo iz zatvora uz pomoć nje. Nakon što pobegne i dokopa se knjige Konstruktopedije, sa kojom eiminiše sve objekte sa Lego ostrva i postaje pretnja za njega, na Peperu je da osujeti njegove opake naume.

Mlađani Peper je u sjajnoj kondiciji, pa se kreće veoma brzo, a neće usporiti čak ni kada mora da se penje uz strme, gotovo vertikalne litice. Dobro se snalazi i u vodi, a takođe možete pritiskom na trougao uzeti skejtbord kojim se takođe možete kretati svuda po suvom. Ukoliko niste sigurni šta treba da radite, dovoljno je da priđete bilo kom žitelju ostrva i razgovarate sa njim. Nakon što vas pozdravi, kada drugi put pritisnete dugme za razgovor reći će vam, ili dati nagoveštaj šta je vaš trenutni cilj.

 

e64hieab1yfytm2mu24g.jpg

Dok ste na samom ostrvu, dobar deo igre ćete provesti sakupljajući stranice Konstruktopedije. Kada sakupite neku stranicu, jedan novi objekat će ponovo nići na ostrvu. Ukoliko vam je zadatak da odete na određeno mesto, objekat na njemu će se pojaviti tek kada pokupite poslednju stranicu u nizu. Osim na ostrvu, radnja igre se odvija i u obližnjim svetovima koji vam postaju dostupni kada obavite određeni zadatak. Tako će vas poslati u svet inspirisan srednjim vekom za koji se portal nalazi na vodi, pa ćete do njega stići čamcem. Ili, portal za svet sa dinosaurusima je u vazduhu, tako da će vam za odlazak tamo biti neophodan helikopter.

U svim tim svetovima čekaju vas novi zadaci koji poseduju izvesnu raznovrsnost. U srednjovekovnom svetu ćete, recimo, popravljati oštećeni most tako što ćete roniti i sakupljati kockice koje su bile njegovi delovi. Onda će vas lokalni vitez izazvati na dvoboj koga dobijate tapkanjem dugmića. U svetu sa dinosaurusima ćete jahati jednu od ovih izumrlih životinja, udarati štapom zmije koje promoljavaju glave iz rupa u deonici a la whack-a-mole, dok ćete u svemirskom svetu morati da pravite pice uzimajući određeni sastojak i njime gađajući testo koje nosi Papa Brikolini krećući se stalno levo-desno (da, baš tako) dok u pozadini svira melodija «Na lepom plavom Dunavu». Simpatično.

 

35821-ingame-LEGO-Island-2-The-Brickster

Za sve te zadatke, koje možemo okarakterisati i kao mini-igre, dobijate ocenu kada je uspešno završite. Te ocene su zlato, srebro i bronza. Dok ste na matičnom ostrvu, možete svratiti u Peperovu kuću i pogledati popis svih tih mini-igara i koju ste ocenu dobili za njih. Inače, među mini-igrama spominje se i neki skejt park, ali njega nema u igri. Ili barem autor ovog teksta nije nikada otkrio kako se do njega dolazi.

Jedan zanimljiv detalj vezan za ovu igru je taj da pritiskom na dugme Select možete menjati objekte, pa čak i ljude, koji se nalaze u vašoj blizini. Možete stati pored bandere i pritiskom na Select je pretvoriti u saobraćajni znak; možete drvo pretvoriti u jelku, a cveće u nešto treće.

Nažalost, igra pati od nedostataka koji nisu ni malobrojni ni sitni. Animacija je, recimo, dosta slaba. Likovi nemaju nikakve facijalne ekspesije već im lica izgledaju uvek isto kakvu god emociju da ispoljavaju. Takođe, u sceni u kojoj Brikster koristi vatreni dah da pobegne iz zatvora, takoreći se i ne vidi kako on jede picu, a umesto da ga vidimo kako bljuje vatru, samo se čuje zvuk i on prolazi kroz zatvorske rešetke. Dosta traljavo izevedeno. A tu su i brojni bagovi, recimo, kada iz vode treba da izađe na kopno, Peper će nekad pogrešno detektovati obalu i odmah posle animacije izlaženja iz vode on će ponovo upasti u nju.

 

7385_5a07d0e4c12c9.png

Muzika je okej, mada brzo dosadi i postane repetitivna. Ni zvučni efekti ne mogu baš da dobiju pohvalu. Jedino je glasovna gluma na mestu i osećaju se emocije u glasu kod likova, iako se to na njihovim licima ne vidi.

Najzad, iako postoje neki zakukuljeni delovi koje možda neće svako odmah prokljuviti, stiče se utisak da je igra suviše kratka. Kada znate sve cake i fore, možete je dosta brzo završiti. U stvari, najviše će vam vremena otići na traganje za stranicama, što je svakako i najmonotoniji deo igre.

Kad se sve sabere i oduzme, Lego Island 2 je jedna simpatična igra sa dobrom idejom i lepo osmišljenom pričom, ali koja nažalost pati od nedorađenosti i nedostatka sadržaja.

 

17937-lego-island-2-the-brickster-s-reve


  • 1

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#51 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 03 December 2018 - 05:42 AM

Sylvester and Tweety in Cagey Capers

220px-Sylvester_and_Tweety_in_Cagey_Cape

 

Prva video igra ikada izdata sa Silvesterom i Tvitijem kao glavnim protagonistima, Sylvester & Tweety in Cagey Capers je objavljena samo za konzolu Mega Drive / Genesis. Iz nepoznatih razloga, planirane verzije za Sega Master System, odnosno Sega Game Gear, nikada nisu završene i puštene u promet.

Svako ko je upoznat sa ovim dvema likovima zna i koji je fazon svih crtaća u kojima se oni pojavljuju: Silvesterovi bezuspešni pokušaji da se dokopa žute ptičice i smaže je za doručak. Ima logike da je ta formula prenesena u video igru sa ovim dvojcem. Jedino pitanje koje možemo postaviti pre upoznavanja sa ovom igrom je, da li ćemo biti u ulozi ptičice i bežati mačku, ili u ulozi mačka i loviti ptičicu? Ili možda oboje? Odgovor je: ovo drugo. Mada, možda ne bi bilo loše da je ubačen i ovaj drugi koncept, da možete birati i Tvitija i pokušavati da izbegnete Silvestera, no to nikada nećemo saznati.

Znači, cilj u svakom nivou je jednostavan, a i objašnjen vam je pre početka igre: uhvatiti žutu ptičicu koja vam stalno izmiče, baš kao i u crtaću. Ubrzo potom, preuzimate kontrolu nad crno-belim mačkom koji šuška kad priča i krećete u lov. Osim kretanja levo-desno i pogleda gore i dole, imate još tri komande: kandže kojima možete pokušati da potkačite ptičicu, mada ovo nema neki naročit uticaj na tok nivoa, skok, kao i dogled, nazvan Tweety-scope pomoću koga možete videti gde se vaša lovina nalazi; pritiskom na odgovarajući taster ekran će se pomeriti tamo gde je Tviti, a zatim se vratiti na vaš lik kada taster pustite.

 

39281-Sylvester_and_Tweety_in_Cagey_Cape

Nakon što se približite Tvitiju, on će krenuti dalje, a na vama je da idete za njim i da ga pratite, verete se svuda gde on sleti, i tako redom. Na kraju svakog nivoa Tviti će levitirati na jednom mestu okružen sa četiri strelice, i to je znak da ga možete ščepati. Nakon što to uradite, nivo se završava, a posle obračunavanja poena Tviti vam opet beži iz ruku i otpočinje novi nivo.

Kao što već pretpostavljate, nije baš tako jednostavno slediti Silvesterov nesuđeni doručak. Neretko će odleteti negde visoko te ćete morati da se koristite obližnjim predmetima (sanduci, burad, stolice itd.) i dogurate ih na određeno mesto kako biste skočili na višu platformu, ili pak da slažete te predmete jedan na drugi ukoliko je platforma previsoka. Osim ovoga, tu su i sporedni likovi koji će vas napadati: baba koju takođe znamo iz crtaća a koja je vlasnica titularnog tandema, zatim sivi buldog po menu Hektor, pa lokalni olinjali narandžasti mačak, a tu je i kengur Hippety Hopper, jedan od sporednih Looney Tunes likova, koji je zapravo koristan jer vas lansira u visine omogućavajući vam da dosegnete visoke platforme bez «baktanja» sa slaganjem predmeta. Sa neprijateljima se možete obračunati i ako pokupite neki od itema koje možete iskoristiti pritiskom na startno dugme i odabirom tog itema. Tako možete izudarati Hektora ili mačka batom, «iznabadati» ih bokserskim rukavicama, ili im pak odvući pažnju koskom, odnosno ribom. Ali oni će se ubrzo opet vratiti i napasti vas ili vam porušiti predmete za penjanje ako ste ih naslagali, te morate brzo delati.

 

sylvester-and-tweety-in-cagey-capers_2.j

Energiju gubite tako što vas neko udari ili padnete s malo veće visine. Dozvoljeno je tri puta da pretrpite štetu, a četvrti put gubite život. Ono što je zgodno je da vas igra neće vratiti na prethodnu deonicu ili, daleko bilo, na početak nivoa, već će vam se samo oduzeti jedan život sa konta i nastavljate gde ste stali. Jedini izuzetak je kada upadnete u vodu na poslednjem nivou. Života imate podosta, a dobijaćete i nove (manifestuju se u vidu kockastih itema na kojima Silvester namiguje i obeležene brojem jedan, a dobićete nov život i ako sakupite 100.000 poena).

U opcijama možete podesiti nivo težine, koji je ovde predstavljen skalom od 0 do 100%, ali postoji jedna začkoljica: ako stavite neki nizak broj, moći ćete da odigrate samo neke nivoe. Da biste mogli da odigrate sve, a ima ih sedam, moraćete da «nagarite» nivo težine na neki veći broj, odnosno barem osamdeset posto.

 

sylvester-tweety-in-cagey-capers-TEST.jp

Što se tiče kontrola, treba istaći da je upravljanje Silvesterom malo nezgodno na momente jer je ovaj mačor krupan za jedan lik u platformi, a uz to se i kreće nekako tromo. Skakanje na neke platforme može biti malo otežano zbog ovoga, ali nije toliko strašno. U najgorem slučaju, može vam se desiti da izgubite dosta energije, pa i neki život, čestim padanjem sa visina, ali ni ovo nije neka velika teškoća s obzirom da života ima sasvim dovoljno, pa sve i da ih istrošite, imate još dve šanse za popravni.

Zvuk je vrlo dobro urađen. Pozadinske melodije su jako lepe i dopadljive za uho. Lični favorit potpisnika ovog teksta je bluz melodijica u četvrtom nivou, Back Ally Blues. Takođe, prisutna je i glasovna gluma, koja nije bila baš standardna stvar u ono vreme, doduše, nema je puno. Svaki nivo počinje čuvenom Tvitijevom rečenicom «Čini mi se da sam video cica-macu», kada god Silvester upotrebi dogled da vidi gde je Tviti reći će «Zdravo, doručku», a na kraju nivoa, kada ga uhvati, njegov komentar će biti «Sada si moj!» Svakako simpatično.

 

0.jpg

 

Grafika je sasvim zadovoljavajuća za svoje vreme i standarde. Likovi su sasvim lepo nacrtani i animirani, uz koji vizuelni geg tu i tamo, a i pozadine su sasvim korektne, živopisne i sa dosta detalja. Nema se previše toga zameriti sa grafičke strane.

 

Sylvester and Tweety in Cagey Capers možda nije igra koju će svaki segofil uvrstiti u svojih top 10 igara za Mega Drive / Genesis, ali sigurno postoji jedan deo igrača kojima je ova igra prirasla k srcu jer su u detinjstvu proveli neko vreme s njom. Najveća zamerka bi se mogla uputiti na broj nivoa – ima ih svega sedam.

 

gfs_39051_3_1_mid.jpg


  • 2

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#52 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 23 February 2019 - 03:35 AM

UEFA Dream Soccer
 
41275_front.jpg
 
Na prelazu milenijuma, u legendarnom časopisu »Bonus«, na listi pet najvećih promašaja 2001. našao se i ISS za Dreamcast. Odnosno, nije se našla ta igra, nego zapravo činjenica da nje nikada nije ni bilo, tj. da je otkazana!
 
Da, sigurno je da je ne mali broj vlasnika poslednje Segine konzole bio razočaran što se jedan od najpopularnijih fudbalskih serijala video-igara nije našao na Dreamcastu. Ali nažalost, tako je. Stoga, korisnicima ove konzole ostalo je da se zadovolje nekim drugim igrama za svog ljubimca koje su za temu imale najvažniju (hm!) sporednu stvar na svetu.
 
Jedna od tih igara, ona kojom se u ovom tekstu bavimo, jeste UEFA Dream Soccer. Ova igra je u stvari naslednik serijala Sega Worldwide Soccer (u daljem tekstu SWWS), koji je otpočeo još sredinom devedesetih na Saturnu, konzoli zbog koje je Sega pretrpela nenadoknadive gubitke i čiji je neuspeh posredno kriv za to što posle Dreamcasta više nikada nismo dobili ni jednu novu konzolu od ovog japanskog giganta, ali o toj priči nekom drugom prilikom. Kako je igra naslednik igre SWWS 2000, prvobitno je trebalo da se zove, logično, SWWS 2001, ali se od tog naziva odustalo i igra je prekrštena u ovo pomalo neuobičajeno ime.
 
23146-uefa-dream-soccer-screenshot.jpg
 
Osim Seginog ogranka za proizvodnju sportskih igara, nazvanog prikladno Sega Sports, igru još potpisuju i Infogrames, kao i Silicon Dreams. Kad se tako zvučna imena okupe na jednom mestu, očekivali bismo da je i krajnji proizvod nešto što je u najmanju ruku dobrog kvaliteta, ali... teško da je baš tako u slučaju »Fudbala iz snova«.
 
Nakon dosta kratkog introa se stiže u glavni meni kod koga odmah u oči upada to što postoje tradicionalni i arkadni mod. Dok tradicionalni nudi ono na šta smo navikli u fudbalskim igrama – kontinentalna prvenstva, svetsko prvenstvo, kupove, lige sa klubovima i tako dalje – arkadni nudi drugačiju vrstu sadržaja. Umesto utakmica standardnog formata, ovde su pred vama određeni zadaci koje treba da ispunite. Tako, recimo, u Survival modu igrate utakmicu za utakmicom dok ne izgubite. Ili, recimo, u Versus modu nije bitno samo dati gol, već vam se sve živo boduje; svaki uspešan pas, iznuđen korner, šut u okvir gola, kao naravno i sâm gol, dok ćete u slučaju faulova, kartona i drugih gafova gubiti bodove. Logično, cilj je na kraju imati više bodova od protivnika. Interesantno, zar ne? Tu je i Time Attack mod gde je cilj postići zgoditak u određenom roku, i još neke zezalice ako vam dosadi »tradicionalno« igranje utakmica i takmičenja.
 
23140-uefa-dream-soccer-screenshot.jpg
 
Izbor timova je sasvim solidan: tu je povelik broj reprezentacija i klubova (reprezentacija sada nepostojeće SRJ je ocenjena sa fantastične 4.5 zvezdice od mogućih pet), ali se ovde javlja jedan krupan nedostatak: iako je izborena licenca na Uefino ime, to nije slučaj i sa imenima igrača, već su sva izmenjena, kao u ISS Pro Evolution, odnosno Pro Evolution Soccer, kako je serijal danas poznat. I dok se u Konamijevom serijalu nalazi opcija za menjanje imena igrača, ovde nje nema. Uopšte, opcija za editovanje bilo čega je ovde izostala. Nema editovanja imena, nema editovanja igrača ni pravljenja novih, što je bez opravdanja.
 
A i opcije su siromašne. U stvari, nisu toliko ni siromašne koliko neke stvari fale. Osim nivoa težine, možete podesiti još nekoliko parametara kao što su brzina igre, jačina šuta, strogost sudije, broj izmena, kao naravno i dužinu meča, ali opcije vezane za same timove, taktike, formacije i ostalo, to manjka. I što je najgore od svega - podešene opcije se ne snimaju! Postoji opcija Save Options, i igra napravi blok na VMU kartici, ali prilikom narednog startovanja igre sve će biti vraćeno na staro, a opcija Load Options jednostavno nema efekta. Isto važi i za podešavanje kamere, pa čak i za osvojene trofeje – iako sam snimio igru nakon osvajanja nekog prvenstva, kod narednog pokretanja igra se pravila »luda« i trofeja nije bilo. Veliki propust. O, da, kod podešavanja komandi postoje tri različite kombinacije dugmića, ali razlike među njima nisu velike i nije vam ostavljena mogućnost da ih prepodesite po svom nahođenju. Srećom, ako igrate preko emulatora ovo nije problem jer možete u samom emulatoru podesiti komande onako kako želite.
 
Trening mod je isto dosta siromašan. Možete vežbati kornere, penale, aute, ali bez nekih uputstava ili saveta kako poboljšati igru.
 
Ono što je karakteristično za ovu igru je to da osim muških ekipa u njoj postoje i ženske. Dakle, moguće je igrati prvenstva i kupove i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, a osim što u prijateljskim utakmicama muške ekipe mogu igrati protiv ženskih, u arkadnom režimu postoji i Gender mod u kome je, kao što i ime sugeriše, takođe reč o borbi polova. Ako ni zbog čega drugog, ova igra će u istoriji fudbalskih video-igara ostati zabeležena po tome.
 
23161-uefa-dream-soccer-screenshot.jpg
 
Nakon što odaberete hoćete li igrati sa reprezentacijama ili s klubovima, a onda se odlučite za revijalan meč odnosno neko takmičenje, te odaberete ekipu (i pol vaših igrača), uvidećete da su i opcije vezane za vaš tim veoma siromašne. Osim što se u ekipama pored 11 startera nalazi svega pet rezervnih igrača, možete podesiti još jedino formaciju i to hoćete li igrati defanzivno, napadački ili izbalansirano, što i nema neki veliki uticaj na samu igru.
 
Što se tiče samih mečeva, grafika je dobra (mada ne i naročito fascinantna s obzirom da Dreamcast ume da prikaže i mnogo bolje), ali su same animacije ne baš najsrećnije urađene. Igrači nekako čudno trče, kao po ledu, često prave neke početničke greške (tipa, igrač se zatrči da uradi loptu nogom ili glavom i promaši, ili čak padne)... Doduše, da ne budemo toliko strogi, uz malo vežbe se komande daju savladati. Ali da, pokreti su definitivno mogli biti bolje odrađeni. Posebno što na poleđini omota igre stoji podatak da je ubačeno 200.000 novih frejmova u odnosu na SWWS 2000. A i animacije igrača u međusekvencama (faulovi, kartoni, radovanje zbog gola) su malobrojne i često se ponavljaju.
 
23167-uefa-dream-soccer-screenshot.jpg
 
Što se zvuka tiče, ni on ne zadovoljava. U meniju dominiraju nekakve tehno melodijice koje brzo dosade, no dobro – nije to toliko ni važno – ali se one čuju i tokom samih mečeva, i nema opcije da se isključe, što je vrlo čudno. Ostali zvuci – efekti, publika, komentator – mogu da se utišaju ili isključe, ali ne i pozadinska muzika. Komentari i nisu nešto. Desilo mi se da sam osvojio svetsko prvenstvo, i komentator bukvalno ništa nije prokomentarisao za vreme ceremonije slavlja, koja je trajala nekoliko sekundi. Dosta loše određeno.
 
Pored svih stvari koje manjkaju, spomenuću i to da nema indikatora vezanog za formu odnosno umor igrača, te prilikom izmene ne znate koga da izvedete, jer ne znate koliko je koji igrač umoran. Čak ne piše ni ko igra koju poziciju od rezervnih igrača, pa vam ostaje samo da nagađate da je prvi od rezervne petorice golman, da je sledeći u nizu defanzivac i tako dalje. Uzgred, ni za vreme same igre se ne ispisuju imena igrača tako da ne znate kod koga je lopta, osim ako baš dobro ne poznajete svoj tim po brojevima i izgledu igrača.
 
Šta reći na kraju? Bilo bi suviše grubo reći da je UDS loša igra, ali se nikako ne može nazvati ni dobrom. Jednostavno, previše toga nedostaje, previše opcija i stavki fali, dosta toga što serijale PES i FIFA čini onim što su bili i što su danas – ovde nema. Trebalo je da uče od boljih od sebe, ovako se serijalu SWWS jednostavno – izgubio trag.

 

UEFA_Dream_Soccer_-_2000_-_Sega.jpg


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#53 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 01 March 2019 - 12:27 AM

Crazy Taxi 2
 
12013-crazy-taxi-2-dreamcast-front-cover
 
Crazy Taxi. Većina ljudi koja je iole u svetu video-igara zna za onaj čuveni Segin serijal, čak i oni koji ga nisu igrali. Kao što samo ime kaže, reč je o prilično blesavoj vožnji taksija kroz saobraćajnu gužvu.
 
»Ludi taksi« je počeo svoj život u salonima zabave, na simulatorima sa volanom, slično kao Sega Rally. I kod nas se mogao »đuskati«, recimo u popularnom »Staklencu« kod Trga republike. U svakom slučaju, Sega je na prelazu milenijuma objavila i verziju za Dreamcast, gde je pored grada u kome se vozilo u »fliperanama« dodat još jedan grad tj. deo grada (oba inspirisana San Franciskom), i igra je postigla sasvim solidan uspeh. Stoga je objavljen i nastavak.
 
Ovog puta se dva glavna moda zovu »Big Apple« i »Small Apple«, i nije teško pogoditi da su bazirani na Njujorku. Takođe je iz njihovih naziva lako zaključiti da je mapa u prvom modu nešto veća nego u drugom. Nakon što odaberete neki od ova dva moda, primetićete i četiri nova vozača umesto onih starih. Tu su belokosi Slash, opušteni Iceman, mlađana tamnoputa Cinnamon i stariji, ali i dalje živahni Hot-D. Mada u modelima njihovih automobila postoje neke razlike, njihove performanse su identične tako da odabir vozača ne utiče na tok igre, sem u estetici i komentarima koje će vaš vozač prosipati.
 
crazytaxi2pic_100609.jpg
 
Nakon što vam se javi isti onaj pozadinski glas iz prvog dela »All right! Let’s go make some crazy money« i odaberete lik, kreće akcija. Izvođenje je manje-više identično kao u prvom delu. Dobro je što možete birati hoće li vam gas biti na A ili na desni triger, a za skretanje možete koristiti i »krstić« i levu analognu palicu, šta god vam više odgovara. I ovoga puta su potencijalne mušterije obeležene određenom bojom: crvena sugeriše da je destinacija na koju ta osoba želi da ide blizu, narandžasta da je neka srednja dužina, a zelena da ćete morati malo više da vozite (ali, naravno, dobiti i više novca za uspešno obavljen posao). Tu je i jedna novina u odnosu na prvi deo – plava boja, koja označava grupu putnika. Možete primiti i dve, tri ili četiri osobe odjednom i svaku od njih odvesti na pojedinačne destinacije. Novčana naknada za ovo je, razume se, veća, ali je i teže sa grupnim vožnjama zbog ograničenog vremena, te se one ipak preporučuju onim iskusnijim koji su se već navežbali u igri.
 
Još jedna novina je funkcija skoka, koja je i više nego korisna. Pritiskom na dugme Y vaš auto jednostavno – skače, i tako možete preskočiti druge automobile u gužvi. Takođe će vam se svaki »crazy jump« vrednovati, kao i »crazy through« (kada prođete između dva automobila, ili kada jednostavno mimoiđete automobil a da ste mu bili dovoljno blizu). Tako možete praviti i kombinacije. Ako vam pođe za rukom da vežete desetak ili više prolazaka i skokova, dobićete »masan« novčani bonus koji se nadodaje na cenu vožnje. Podrazumeva se, ukoliko odvezete mušteriju u roku koji vam je zadat. A ti rokovi su nekad tako kratki da će biti situacija u kojima zaista nije lako stići na cilj. Ako mušteriju dovezete na željenu destinaciju desetak ili više sekundi pre isteka vremena (kažem »desetak« jer nije uvek fiksno; nekad je granica koji sekund pre a nekad posle deset sekundi), vožnja će biti ocenjena kao brza i dobićete pet sekundi bonus vremena. Ako vam ostane manje od tih desetak sekundi brzina će biti »normalna« i donosi vam dve dodatne sekunde, a ako dovezete mušteriju na cilj svega tri ili četiri sekunde pre kraja, dobijate lošu karekteristiku, ostajete bez bonusa, a bićete ispraćeni i nekom uvredljivom opaskom mušterije.
 
182322-Crazy_Taxi_2_(USA)-1495575986.jpg
 
Već ste shvatili da je u igri tajming najvažniji. Oba glavna moda možete igrati po »normalnim pravilima«, što znači da vam se vreme sve više nadodaje ako uspešno prevozite mušterije, ali možete igrati i sa vremenskim ograničenjem od tri, pet, odnosno deset minuta. Na kraju vam se obračunava skor i gleda koliko ste mušterija prevezli, odnosno novca zaradili, pa u odnosu na to dobijate rang. E je najslabiji, D nešto bolji, zatim idu C, B, A, S, posle njih AWESOME, a najbolji je CRAZY i njega dobijate ako u jednoj rundi zaradite 20.000 ili više dolara.. Ako njega dobijete, računa vam se kao da ste »obrnuli igru« i videćete završnu sekvencu.
 
U glavnom meniju postoji i jedan novi mod, a to je Crazy Pyramid. U pitanju je kolekcija mini-igara gde izvršavate određene zadatke. Zadaci su, u stvari, prevesti mušteriju na destinaciju, ali uz određena ograničenja odnosno prepreke. Tako će se od vas zahtevati da vozite uskom ulicom iznad vode/provalije sa koje ne smete pasti, a neki zadaci će zahtevati da pravovremeno koristite skok, odnosno tzv. drift. Nije baš lako, ali ako pozavršavate sve zadatke iz jedne celine, dobićete nagrade u vidu mapa grada, novih automobila, ili, ako izvršite i poslednji, najteži zadatak (prevesti 39 mušterija na destinacije u roku), dobiti i četiri vozača iz prvog dela.
 
1117420-nulldc_1_2009_08_11_04_28_00_32.
 
U suštini, važno je umeti se probijati kroz gužvu, voziti »slalom«, odnosno preskakati druga vozila i seći krivine kako treba kako biste na vreme dovezli putnika na cilj. Fizika u igri nije baš ispoštovana, te se ostali automobili ponašaju kao kakve kutije koje prosto gurate i prevrćete kad naletite na njih, a model oštećenja je jednostavno nepostojeći. Takođe, pešake ne možete gaziti jer svi imaju dobre reflekse i u deliću sekunde se sklone pred vašim autom, tako da ne morate brinuti da ćete prouzrokovati neku štetu ili povrediti nekog.
 
Ne može se reći da koncept Crazy Taxi-ja nije zarazan i zabavan, ali upravljanje vozilom, ipak, nije baš tako lagano. Posebno je teško zaokrenuti kada pokupite mušteriju zbog koje morate da zaokrenete auto za 180 stepeni, a biće situacija da mesta za manevrisanje nema baš mnogo. Takođe, u nekim slučajevima vozilo se jednostavno čudno ponaša i malo ga je teže kontrolisati, te zato ozbiljnije »prženje« ove igre zahteva malo prakse i veštine.
 
Sa grafičke strane igri se nema mnogo toga zameriti, mada, ne može se oteti utisku da grafika takoreći nije uopšte poboljšana u odnosu na prvi deo. Verovatno to nije ni bio cilj autorima prilikom izrade, već su se fokusirali na uvođenje novog grada, likova i mini-igara, ali bar neki mali napredak u grafici bi svakako bio plus. Glavni likovi su fino modelirani, mušterije i ostali pešaci malo slabije, ali se nažalost nikome od njih ne pomeraju usta dok govore, a to je u ono vreme već bio standard, tako da je to mali minus. Sami gradovi i vozila (barem vozila glavnih junaka) su isto odrađeni korektno.
 
crazytaxi2-10.jpg
 
Zvuk je takođe sasvim solidan. Četvoro protagonista ima svoje komentare koje izgovaraju sve vreme tokom vožnje, bilo da zovu mušteriju u auto ili joj nešto odbruse ako ovi previše brbljaju sa zadnjeg sedišta. Često ćete slušati dijaloge tipa »Sad skreni levo! – Znam, znam...« i tome slično. Tu je i muzika koja sve vreme svira u pozadini, i skoro sve pesme su od grupe The Offspring. Brzi, melodični pank rok zvuci svakako dižu atmosferu, ali u opticaju nema puno pesama pa brzo počnu da se ponavljaju, što je oduvek bila boljka ovog serijala, i u prvom a i u trećem delu. Utisak je da je možda bolje da su ubacivali pesme neke manje poznate grupe (koja bi »iskala« manje novca za dozvolu) a da ih je bilo više. No dobro.
 
Ukupan utisak je da je Crazy Taxi 2 sasvim solidan nastavak, dostojan svog slavnog prethodnika, mada možda nije dostigao njegov uspeh. Novi likovi, novi grad, funkcija skoka, mini-igre, sve su to stvari zbog kojih vredi probati ovaj deo ako ste voleli prvi, ili jednostavno volite ovaj serijal. Nažalost, pošto je životni vek Dreamcasta bio kraći od očekivanog, drugi deo je bio i poslednji na ovoj konzoli, ali je ovo svejedno jedan biser u njegovoj igračkoj biblioteci koji ne bi trebalo propustiti.
 
 
12630_back.jpg

  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#54 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 23 March 2019 - 04:13 AM

Wendy: Every Witch Way

 

Wendy_game.jpg

 

Verujem da su svi, ili bar skoro svi, čuli za dobrog duha Kaspera. Kreirala ga je kompanija Harvey, svoj život je počeo u stripovima, neki od crtaća sa njim su se prikazivali i kod nas, a sredinom devedesetih snimljen je i igrani film. Jedan od likova iz te franšize bila je i dobra mala veštica Vendi. Plavokosa curica u crvenoj odori sa kapuljačom je bila poznata po tome što je jednostavno po prirodi dobra i nesposobna da čini zle stvari. Ona je dobila i svoj spin-off, stripove u kojima je bila glavni lik, a 2001. je dobila svoju prvu, i do danas jedinu, video-igru. Wendy: Every Witch Way je 2D platforma razvijena za Game Boy Color, koji je tada već bio pri kraju svog životnog ciklusa, a kertridž se mogao koristiti i ako ga utaknete u Game Boy Advance i ova kombinacija je donosila jedan bonus, ali o tome više reči kasnije.

Priča je minimalistička. Vendi je jednog dana u nekom, pretpostavimo skrivenom kutku svoje kuće, naišla na nekakav veliki sanduk. Radoznala da vidi šta je unutra, otvorila ga je, ali je sanduk zapravo krio veliko zlo; iz njega je izašlo 12 začaranih kamenova koji su se uzdigli u nebo. A tamo se nalazio neki mračni zamak koji se, kada je kamenje došlo do njega, spustio na zemlju, odmah iza Vendine kuće (nema baš previše smisla, ali ovo je ipak svet duhova i veštica, tako da nek im bude). Sada mlađana Vendi mora da ispravi šta je zabrljala i pokupi svo to kamenje te ga vrati u sanduk i zaustavi zlo pre nego što ono... dovršite po volji. Zavlada zemljom, svetom, planetom, univerzumom, ili možda transformiše Vendi u zlu vešticu? Pošto nema nikakvog teksta, možemo samo da nagađamo.

 

wendy-every-witch-way-01.medium.jpg

Dakle, nivoi se odvijaju unutar te velike strašne kuće koja se spustila na zemlju, a koja je u stvari više kao nekakav zamak. U svakom nivou cilj je naći jedan od tih začaranih kamenova, a kada ga pokupite, Vendi će se čarolijom prebaciti u sledeći nivo i dobićete šifru za njega (ah, reč Password već uveliko izlazi iz mode kada je gejming u pitanju). Nivou su klasično skrolujući s leva na desno, uz povremene varijacije (s desna na levo, odozgo prema gore), ali u ovoj igri postoji i jedna dodatna stvarčica koja je izdvaja iz mase drugih: Vendi ima moć da obrne gravitaciju, te da plafon postane pod i obrnuto. Pritiskom na skok i pravac na gore obrćete gravitaciju, a vraćate je u normalu pritiskom na skok i pravac na dole (logično). Istina, ovo nije prvi put u istoriji da se u nekoj video igri ovo dešava, ali ovo je jedinstven slučaj da tokom cele igre imate ovu mogućnost koju možete primeniti u svakom trenutku.

Kao što možete pretpostaviti, nivoi su tako osmišljeni da će biti potrebno vrlo često da koristite ovu sposobnost.  Menjanje gravitacije ne utiče samo na glavnu junakinju nego i na protivnike, mada ne i na predmete u pozadini (verovatno bi bilo komplikovano da se sve to animira, a hardverska snaga GBC ipak nije tako jaka). Treba istaći i to da se ne ponašaju svi protivnici isto kada obrnete gravitaciju; neki će se kao i Vendi zalepiti za plafon, ali neki recimo neće moći da se eliminišu (da ne kažemo ubiju jer ovo je ipak igra prilagođena i najmlađim naraštajima) dok ne obrnete gravitaciju, jer tako udare o plafon što ih ošamuti. Na neke protivnike, pak, ovo ne utiče uopšte, kao što su puževi golaći koji gmižu po podu odnosno na plafonu bez obzira kako ste podesili silu teže.

 

wendy-every-witch-way-09.small.jpg

Osim što ćete na svom putu ka začaranom kamenju morati da eliminišete horde protivnika (što se radi čarobnim štapićem, a možete usput pokupiti i poboljšanje za isti usled čega ćete bacati čini u tri pravca), kako igra napreduje, pred vas će biti postavljene i neke logičke mozgalice. Ali nisu to ne znam kako zamršene zagonetke; uglavnom je reč samo o deonicama koje ne možete samo da protrčite, već morate zastati i razmisliti kako da ih prođete pravilnim korišćenjem sposobnosti obrtanja gravitacije. Ni u jednom momentu igra ne postaje previše teška, ni u pogledu borbe sa neprijateljima ni u pogledu težine tih logičkih delova.

Igra je podeljena na četiri celine, koje se razlikuju, osim po težini koja gradativno raste, po dizajnu nivoa koji doduše ne varira previše jer ipak se cela radnja odvija u toj velikoj kući/dvorcu. Svaka celina se sastoji od tri nivoa plus jedan bonus nivo kada kompletirate tri "regularna". U bonus nivoma letite na metli i cilj je pokupiti zvezde koje padaju a usput i eliminisati ponekog od neprijatelja koji vam idu u susret. Na kraju četvrte deonice vas još čeka i borba sa finalnim (i jedinim) bosom u igri - i to je to.

 

2.jpg

U glavnom meniju se, osim Normal i Hard moda (razlika je jedino u broju neprijatelja), te opcije unošenja šifre za određeni nivo, nalazi i mod Advance World, ali u njega ćete moći da uđete samo ako kertridž ubacite u Game Boy Advance konzolu (ili podesite emulator da ROM tretira kao igru za GBA iako je u pitanju ROM od igre za GBC). Tada ćete dobiti još tri bonus nivoa. Oni se razlikuju od ostalih jer su nekako više fantazijski, stalno se "pale" i "gase", to jest osvetljenje u njima se menja, a gubite život ako samo jednom dodirnete šiljke (dok ste inače za to gubili samo po jednu jedinicu energije, kao i kada vas pogodi neprijatelj).

Što se tehničke strane tiče, tu se nema previše toga zameriti. Grafika je sasvim lepa i prijatna za oko, animacije su solidne (naravno, imajući u vidu mogućnosti GBC), a dizajn nivoa je baš onakav kakav i treba da bude za jednu ovakvu igru. Propratna muzika je isto sasvim u redu iako posle nekog vremena postane malo monotona.

wendy-every-witch-way-03.medium.jpg

Wendy: Every Witch Way je, sve skupa uzevši, jedna zaista simpatična i dobro osmišljena igra i svojevrstan pečat platformskim igrama s kraja životnog ciklusa GBC, te kao takva pogodna za nostalgičare i ljubitelje kvalitetnih retro platformica. Ako ništa drugo, vredi je odigrati zbog te mehanike igranja koja od vas zahteva da skoro sve vreme primenjujete mogućnost obrtanja gravitacije. A neće vam oduzeti ni mnogo vremena, s obzirom da se zbog malog broja nivoa i relativno niske težine vrlo brzo i završi, što je i njena najveća mana.

 

friendly-ghost-clipart-102365.png


  • 0

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image


#55 dakyorlando

dakyorlando
  • A picker, a grinner, a lover, and a sinner

  • 2,212 posts
  • 399 Reputation
  • Gender:Male
  • Location:Tamo gde se smeje i plače naglas...
  • Omiljeni crtać:Drawn Together, The Loud House, Sabrina The Animated Series, Wreck-It Ralph, The Haunted World of El Superbeasto

Posted 29 March 2019 - 11:09 PM

Ariel: The Little Mermaid
 
47723_front.jpg
 
»Mala sirena«. Nastao pre tri decenije, ovaj film je obeležio početak novog perioda Dizni renesanse, nakon serije ne tako uspešnih (što nikako ne znači i manje dobrih) filmova tokom osamdesetih. Jeste da je priča bila zašećerena i odstupala od originalne bajke da bi bila prijemčiva široj publici (praksa koja Dizniju nije strana), ali je postigla sjajan uspeh. A nije neuobičajeno da uz blokbastere, posebno ako imaju uspeh i široku prođu, nastaju i video-igre rađene po njima. Naravno, ako je film uspešan (i objektivno dobar) to ne znači da će i igra biti dobra, i obrnuto, ali kako stvari stoje u ovom konkretnom slučaju?
 
Igra Ariel: The Little Mermaid, kako glasi njen pun naziv, objavljena je nešto posle filma, tačnije 1992, za Segu Genesis od strane kompanije Blue Sky Software, i ne treba je mešati sa igrom The Little Mermaid (bez onog Ariel u naslovu) za NES iz 1991. koja je potpuno različita igra a ne port ili neka alternativna verzija ove. Za ovu igru postoje i verzije za druge Segine konzole koje su tada bile aktuelne, Sega Master System i Game Gear, i treba reći da su to u suštini iste igre, samo sa nekim manjim izmenama i naravno, 8-bitnom grafikom.
 
ariel-disneys-the-little-mermaid-02.png
 
Radnja je vrlo jednostavna i nema skoro nikakvih dodirnih tačaka sa filmom. U stvari, zapleta čak i nema, jer igra nema intro niti nekakav drugi prikaz na čemu se radnja bazira; nakon naslovnog ekrana, uz MIDI verziju čuvene »Under the Sea«, kreću imena svih ljudi uključenih u razvoj igre (popularni »krediti«), nešto što se obično viđa na kraju, ali eto, ova igra je malo obrnula stvari. Elem, pre početka igre birate hoćete li voditi naslovnu junakinju ili njenog oca Tritona, zatim komande i nivo težine, i igra kreće.
 
Zla morska veštica Ursula je pretvorila stanovnike podvodnog kraljevstva u polipe i na Ariel, odnosno Tritonu, je da ih vrate u prvobitno stanje. U svakom nivou cilj je, dakle, pronaći sve te polipe i jednostavnim dodirom ih pretvoriti u sirene, što muške što ženske. Da biste se lakše snašli, pritiskom na startno dugme dozivate mapu koja vam prikazuje lokacije svih polipa, vašu, kao i mesto na koje treba da odete nakon što ih sve »overite«, obeleženo crvenim X. Da ne bi bilo tako lako, na svom putu ćete sretati razne protivnike. Tu su Ursulini ljubimci, jegulje Flotsam i Džetsam, zatim skeleti pirata, ajkule, kao i diskobolos figure koje će bacati diskove na vas. Nakon što se pobrinete za sve vaše drugove, na kraju nivoa vas čeka i bos koga morate pobediti da biste prešli u naredni nivo. Naravno, na kraju vas čeka Ursula lično sa poslednjim polipom koga treba osloboditi; ako ste odabrali da vodite Ariel taj polip će biti Triton, i obrnuto.
 
Upravljanje likom podseća na rešenje iz igre »Ecco the Dolphin«. Moguće je kretati se u osam pravaca, a za protivnike imate običan napad, koga možete koristiti neograničeno, kao i specijalan koji je jači, ali ga naravno imate u ograničenim količinama pa ga je preporučljivo čuvati za jače protivnike ili bosove. Takođe, kao pomoć se pojavljuju Sebastijan i Flaunder. I dok prvi dobro dođe u borbi sa protivnicima, ovaj drugi je od krucijalne važnosti za napredak u igri jer on gura kamenje koje vam blokira pristup određenim delovima nivoa, a koje ne možete sami da pomerite. A kako će biti situacija gde se u jednom takvom »zaključanom« delu nalazi i neki polip, plavo-žuti mališa će biti neophodan. Najzad, u nivoima se može naći i svitak sa likom galeba Skatla, koji se u igri ponaša kao »diler«; od njega ćete moći da kupite energiju, život, specijalne napade, ključeve za sanduke koji kriju dijamante (za koje kupujete sve te stvari), kao i mogućnost da dozivate Sebastijana odnosno Flaundera jer vam je broj tih dozivanja ograničen.
 
859819_4.jpg
 
Nažalost, upravljanje nije tako lagano za izvođenje jer su komande malo krute, posebno kada se treba provući kroz neke uže prolaze. Neprijatelji će vas verovatno pomalo iritirati jer se uvek iznova pojavljuju koliko god puta da ih eliminišete, a nekad su teški za izbegavanje. Srećom, i ako vam istroše energiju, nećete morati da počinjete nivo ispočetka, već će vam se samo automatski obnoviti energija, s tim što vam se broj života, naravno, smanjuje za jedan.
 
Najveća mana igre je što je prilično kratka – ima svega četiri nivoa. Tu su koralni greben, potopljeni brodovi, Atlantida (vizuelno možda najlepše urađena, iako najmanja), kao i Ursulina pećina. Bosovi predstavljaju malo veći izazov jer ih treba malo više »peglati« dok ih ne savladate, a nema animacije koja sugeriše da trpe štetu, pa vam ostaje samo da tapkate dugme izbegavajući njihove napade i čekajući da broj pogodaka postane dovoljan da bos bude eliminisan. Osim toga, igra ne predstavlja neki naročit izazov jer je prilagođena najmlađim igračima pa samim tim nije preterano teška. Jedan manji nedostatak je i to što nije naznačeno gde tačno treba ići nakon što oslobodite sve žitelje kraljevstva u jednom nivou; na mesto gde je na mapi crveno X nema nikakve naznake šta treba uraditi, već se treba »zavući« u neko mesto koje nije jasno naznačeno. No dobro.
 
2953526-genesis+ariel+disney%27s+the+lit
 
Zvuk – solidan. Osim već spomenute Sebastijanove pesme u MIDI izdanju, nivoe prate neke nenametljive melodijice koje prijaju uhu, a kada se borite sa bosom, muzika postane malo brža u skladu sa situacijom. Osim toga nema previše zvukova niti glasova. Grafika je isto u skladu sa svojom erom: nije loša, ali nije ni neko čudo. Utisak je da je prosečna i da je možda mogla biti malo bolja, mada su pozadine i kolorit generalno živopisni i dopadljivi pa to vadi stvar.
 
Sve skupa uzevši, ovo je igra sa sasvim okej idejom, ali se stiče utisak kao da je ljude mrzelo da joj se previše posvete i još malo razviju gejmplej ili barem naprave više nivoa. Pošto su ta četiri nivoa sve što igra nudi – nema ni opcije za dva igrača niti bilo kog drugog moda u igri – ne pruža neki veći izazov te joj se verovatno nećete prečesto vraćati niti provesti uz nju dane i noći. Jednostavno, iako je fer reći da je vredi odigrati makar jednom, zbog siromašnog sadržaja nema previše da ponudi.
 
2953530-genesis+ariel+disney%27s+the+lit

  • 2

Coming in second wouldn’t be the worst...

as long as no one else was first.

Posted Image