Jump to content


Vesti iz sveta stripa


  • Please log in to reply
29 replies to this topic

#1 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:04 PM

Izložba savremenog srpskog stripa (04.03. - 18.03.2014)
 
Više od 200 autora predstavilo je svoje radove na izložbi savremenog srpskog stripa u Nišu. Ovi radovi predstavljaju presek srpske strip umetnosti u prethodnih 70 godina.Posetioci mogu da pogledaju stripove po izboru selektora izložbe Zorana Tucića, predsednika Udruženja umetnika stripa. To su radovi crtača, scenarista, kolorista i dizajnera.
 "Starija publika će moći da se podseti onoga što su viđali dok su bili mali, da mladi vide svoje vršnjake koji sada rade kao profesionalci i da se vidi koliki kvalitet poseduje srpski strip", kaže Zoran Tucić, autor izložbe.
 Na izložbi su predstavljeni i već afirmisani autori koji crtaju za najpoznatije izdavače kao što su Marvel ili Boneli.

 
1%20izlozba%20strip%201%20nn.jpg
 
"Po crtačkom kvalitetu smo u svetskom vrhu. Ovako mala zemlja sa tolikim brojem autora koji rade za inostranstvo i postižu sjajne tiraže je nešto čime bi trebalo da budemo zadovoljni", kaže Dušan Cvetković iz grupe "Čaj odličan".
Ovo je ujedno način da se promovišu strip scene deset srpskih gradova, ali i autora iz Republike Srpske i Crne Gore.
Pored radova Alekse Gajića, Zorana Janjetova, Baneta Kerca i Aleksandra Zografa, biće izloženi i radovi niških strip autora Dragoša Jovanovića Fere, Vladimira Krstića Lacija, Zorana Stojiljkovića Kize i drugih.


"Za svakog se ovde našlo mesto. Plašili smo se da ne ispadne previše haotično sa tolikim brojem autora, ali je ispalo odlično. Ovo je velika stvar za grad Niš", kaže Predrag Stamenković, crtač. Ljubitelji stripa radove će moći da pogledaju i u paviljonu u Tvrđavi.
Izložbu organizuju Udruženje stripskih umetnika Srbije i niška Galerija savremene likovne umetnosti.

 
1%20izlozba%20strip%202%20nn.jpg
 
Izvor: RTS
  • 0

#2 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:08 PM

Strip Vekovnici ponovo među najboljima u svetu!
 
leskovac-strip-vekovnici-ponovo-medu-naj
 
 
Najpoznatiji i najeminentniji svetski strip teoretičar, Britanac Pol Gravet, šestu godinu za redom objavljuje izbor najboljih svetskih stripova za proteklih 12 meseci, a u tom elitnom društvu našao se i najnoviji, sedmi po redu album „Vekovnika“, strip serijala koji piše i uređuje Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa „Nikola Mitrović Kokan“.
 
Album „Čudovišta“ jedan je od naslova objavljenih u 2013. godine za koje sam Gravet u svom tekstu navodi da se radi o „najboljim stripovima i grafičkim novelama“ sveta u prethodnoj godini. Uspeh za serijal je tim veći što je ovo druga godina za redom da je album „Vekovnika“ uvršten među najbolje na svetu.
 
Naime, Pol Gravet je prethodni album „Vekovnika“ svrstao u najbolje stripove 2012. godine, u isto vreme kad su „Vekovnici“ u nedeljniku „NIN“ proglašeni za najbitnije dešavanje u srpskom stripu za tu godinu.Prvi album „Vekovnika“, „Rekvijem“objavljen je u „Politikinom Zabavniku“, a izdavačka kuća „System Comics“ do sada je objavilasedam redovnih albuma i dva albuma podserijala „Beskrvni“.
 
Stripovi iz serijala „Vekovnici“ objavljeni su, sem u Srbiji, i u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Velikoj Britaniji, i osvojili su dvadesetak nagrada u zemlji i inostranstvu.
 
Izvor: Medija centar Leskovac
  • 0

#3 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:19 PM

Filmski Sendmen pronašao svog scenaristu
 
sandman__naslovna.jpg
 
Saga o ekranizaciji strip serijala „Sendmen“ čiji je autor Neil Gaiman gotovo je podjednako epska koliko i sam serijal. Tokom prethodne dve decenije ovaj projekat je mnogo puta počinjan i zapostavljan, ali čini se da bi najnoviji pokušaj mogao biti uspešan. Prvo smo pre par meseci dobili informaciju da se projektu priključio poznati glumac Joseph Gordon-Levitt u svojstvu producenta, sa nadom kompanije Warner Bros. da bi mogao da preuzme i glavnu ulogu, a ko zna, možda i da režira film.
Sada nam stiže i novi apdejt od dotične kompanije. Kao scenarista filmske adaptacije „Sendmena“ unajmljen je britanac Jack Thorne, uglavnom poznat po radu na televizijskim serijama („Skins“„This is England ’86“...).

 

sandman_2.jpg

 

Strip serijal „Sendmen“ izlazio je od 1988. do 1996. (75 brojeva), odigravši ključnu ulogu u kreiranju Vertigo Comicsa, kritički cenjene podkuće DC comicsa, a kreator serijala nedavno se vratio liku koji ga je proslavio sa mini serijalom „Sendmen: uvertire“.

 

Izvor: Happy Novi Sad


  • 0

#4 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:28 PM

KOBRA
 
Papan%20originalna%20naslovnaxxx.jpg

 Scenario Svetozar Obradović, crtež Branislav Kerac

     Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka strip Kobra, Toze Obradovića (1950-) i Baneta Kerca (1952-), je bio vrlo dobro prihvaćen od strane čitalaca, ali i povod nekih polemika. Nedvosmislene vrednosti ovog stripa odigrale su veliku ulogu u sazrevanju tadašnje mlade stripske generacije, ali je upravo krajem sedamdesetih došlo i do polarizovanih pogleda na stripsku umetnost u Jugoslaviji. Nedavno je „Darkwood“ izdao tri epizode iz najzrelijeg perioda ovog stripa u odlično opremljenom albumu i sa detaljnim i kvalitetnim pogovorom Zorana Stefanovića. Tako će se nove mlade generacije upoznati sa ovim stripom, a stariji čitaoci će se podsetiti svih uzbuđenja koja je ovaj strip izazvao i koja i danas žive u uspomenama.
 Kobra je klasični avanturistički strip, koji se bavi doživljajima Slobodana Markovića - Kobre, srpskog kaskadera, po belom svetu. Ovakvo ostvarenje se svrstava u stripove glavnog toga ili „mainstream“, čime se označavaju stripovi komercijalne orijentacije za široku publiku. 
 Narativni tok Kobre je jednostavan i funkcionalan, ali sa nekoliko važnih osobenosti. Pre svega, u Obradovićevim pričama često dolazi do manje ili više neočekivanih obrta. Na primer u epizodi Pustinjski monstrum, pozitivci postaju negativci i obrnuto, što dodatno drži pažnju čitalaca. Sledeća osobenost scenarističkog pristupa je da epizode nemaju takozvani srećni kraj, već nad protagonistima ostaje de lebdi opasnost ili neizvesnost na kraju priče. Na primer, u epizodi Anđeo pakla, Slobodan i devojka koju je spasao iz životne opasnosti, Sindi, posle pogibije glavnog neprijatelja, ostaju sami u pustinji bez hrane i vode.
U toj istoj priči, Obradović se poslužio sjanom idejom i formirao tekst koji ide paralelno sa glavnom radnjom, bilo da je komentariše ili, još neobičnije, govori o nečemu sasvim drugom od onoga što se dešava na slikama. Ovaj narativni pristup je danas veoma popularan, ali je u tim godinama kod nas bio vrlo inovativan. Osim toga, ista epizoda ima početak po obrascu holivudskih filmova. Sve počinje usporenom radnjom na zabačenoj benzinskoj pumpi i tek posle uvodnih sekvenci dolazi do pojave naslova epizode, imena glumaca i ostalih, sa fontom kao u western filmovoma, pa čak i sa titlovima kakve smo mogli da vidimo i bioskopima (pitam se da li mlada generacijia danas zna šta je to western i šta je to bioskop?).
 
Kobra_Papan_12x.jpg
 
Verovatno najupečatljivija osobenost Obradoviće-vog pripovedanje je izgradnja odnosa medju likovima, koji su po složenosti iznad standarda komercijalnih stripova. Na primer, Slobodan i Sindi imaju, umesto očekivanog ljubavnog odnosa, mnogo kompleksnije relacije. Njihov odnos polazi od obostrane simpatije i poštovanja, ali se pod pritiskom opasnosti mani-festuje kao nervozno i napeto verbalno peckanje. Šta više, Slobodan (to jest Obradović) svesno odabira da se ovim posluži da bi devojci olakšao celu situaciju, što je jedan suptilni način da se pokaže njegova skrivena, ali velika briga prema devojci. Još inte-resantije, u situaciji kada su njih dvoje ostali sa novcem kriminalaca u rukama, Slobodan želi da ga vrati, ali ga Sindi onesvesti kamenom i pobegne sa novcem, što dalje usložava njihov odnos i vodi daljim dramskim zapletima. Dakle, radi se o likovima sa modernim senzibilitetom i psihičkim stanjima koje možemo da razumemo i sa kojima možemo u velikoj meri da se poistovetimo. Naravno, dinamika avantu-rističke priče ne ostavlja dovoljno mogućnosti da se bogato analiziraju i ostali, sporedni likovi, pa oni ostaju na nivou skiciranih karaktera. U nekom drugom životu Obradović bi sigurno bio šahista, obzirom na veštinu pomeranja figura, odnosno međuigre karaktera u ovom stripu.
 Značajna karakteristika Obradovićevog teksta je i insistiranje na lokalnom humoru i žargonu. To je davalo lakoću i nepretencioznost stripu, a moramo priznati da smo svi tada pokušavali da živimo neobavezno i zafrkantski. Ovaj humor je bio pre svega verbalni, ali se ponekad manifestovao i u fizičkim, komičnim preterivanjima (spoticanje, padanje) i smešnim izrazima lica, kao u filmskim nemim komedijama sa „slapstick“ humorom. Svesni smo da je ovaj pristup oduvek imao velike pobornike, ali se ovim neozbiljnostima ponekad skretala pažnja sa mnogih kvalitetnijih stvari koje je ovaj strip donosio – dobar dramski zaplet, za komercijalni strip neuobičajeno snažan seksualni naboj, smelo prikazivanje nagih tela protagonista i slično.
 
  Medutim, osim narativnog dela ovog serijala, neophodno je istaći i njegovu glavnu vrednost – visoko profesionalni crtež Baneta Kerca. U nekom drugom životu Kerac bi sigurno bio koreograf. Kompozicije njegovih tabli, akcione sekvence ili scene borbi su kao u nekakvom baletu na rok muziku. Neumorno je Kerac vodio priče kroz nova i nova koreografska rešenja na tablama, ali nikada ne zaboravljajući da dinamika crteža ima smisla samo kada je u službi pripovedanja.
     Mada su u ovoj knjizi sakupljene samo tri uzastop-ne epizode od ukupno dvadesetak, čak se i u njima može videti crtački razvoj, koji je inače postojao tokom celog serijala. Naime, strip je bio zanatski zreo i kvalitetan od samog početka, kada je Kerac više koristio četkicu, i zatim postajao sve bolji kako je on prelazio više na pera i rapidografe. Anatomija je bila odlična, montaža tabli ravna najboljim majstorima  (Solovjev, Žiro), a perspektivna skraćenja uspešna kao kod najboljih Marvelovih stripova . Ono što je donekle nedostajalo ovom stripu je upotreba dubljih senki i više crne boje za dočaravanje nekih ozbiljnijih emotivnih stanja, ali to nije bilo u upotrebi ni kod drugih stripova glavnog toka toga vremena.

     Ne treba zaboraviti da je vredni Kerac uradio, između ostalog, oko 400 tabli serijala Poručnik Tara i oko 500 tabli seriajala Kobra, pri čemu zanatski nivo ni jednog trenutka nije pao ispod najboljih komercijalnih stripova po standardima toga vremena. Samo oni koji su prošli kroz napor da nacrtaju bar jednu celu epizodu stripa, mogu da shvate koliko rada i umeća je trebalo da se zadrži ovakav, konstantno visok, kvalitet crteža.

    Zbog svega iznetog, potpuno je razumljivo da je ovaj strip odmah zadobio široku publiku i mnogi današnji crtači pravili su prve korake pokušavajući da oponašaju Kerčeve crteže. Štaviše, može se argumentovati da je Bane Kerac, više od bilo koga drugog, svojim stripovima održavao strip glavnog toka u Jugoslaviji u osadesetim godinama, koji je izuzetno značajan segment svake strip scene.
 
Kobra_Pustinjski_Monstrum_03x.jpg
 
 Kada smo Zupan, Stefanovic i ja pravili izbor stripova za knjigu Stripovi koje smo voleli („Omnibus“, 2011) izmedju ostalih kriterijumi su bili popularnost i postojanost tokom vremena. Po tim kriterijumima, serijal Kobra je bio uz rame najboljih, na primer serijala o Mirku i Slavku, partizanskim kuririma Desimira Žižovića – Buina i serijala o Herloku Šolmsu, Julesa Radilovića.
Odakle onda kontroverze koje se uvek javljaju u odnosu na ovaj strip? Treba razumeti da je stripska istorija prošla značajan period u sedamdesetim godinama u Jugoslaviji. U ranim godinama ove dekade imali smo prve, prave kritičke valorizacije stripa (magazini Kultura i Pegaz), dok je u drugoj dekadi nastupila svetska stripovska revolucija sa Mebijusom i ostalim crtačima iz francuske grupe „Humanoidi“. Oni su pokrenuli stripove sa novim žanrovima, izvan avanturističkog žanra koji je do tada dominirao, kao i nove crtačke stilove. Ova revolucija prenela se i u Jugoslaviju krajem sedamdesetih, pre svega pojavom novih stripova u omladinskoj štampi. Neki novi crtači stvarali su neke nove, uglavnom kratke, promišljene i avangardne stripove. Klasični avanturistički stripovi bili su potiskivani od jednog dela publike i od, tada vec ozbiljno formirane, kritike. Na strip je počelo da se glada kao na umetničku a ne samo komercijalnu i potrošačku tvorevinu, pa se čak na tom usmerenju insistiralo od strane kritike. A šta je onda mogla da čita mlada publika, uvek željna klasične avanture? Naravno, Kobru, „mainstream“ ostvarenje, koje je odmah oduševilo mladju publiku, ali ne i ozbiljnu kritiku i publiku koja je već duže čitala stripove. 
Taj animozitet između klasičnog i avangardnog stripa u stvari nije bio toliko jak i verovatno je bilo prebega publike i kritike sa obe strane, ali je ostao utisak nekakve kontroverze u vezi sa Kobrom.  Ta bipolarnost publike i kritike je bila znatno manjeg intenziteta nego na primer u Sloveniji devedesetih godina, kada su pripadnici „underground“ i „mainstream“ stripova zaboravili na pravo pluralizma u mišljenjima, pa je dolazilo do ozbiljnih verbalnih sukoba.  Pomenuti ambivalentni pogledi na strip Kobra danas služe na čast ovom stripu i omogućavaju mu da se povuče u zasluženu legendu.
     
Živojin Tamburić
Beograd/London, januar 2014.
 
Objavljeno u skraćenom obliku: Politika (Kulturni dodatak), Beograd, 15.02.2014. godine
  • 0

#5 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:32 PM

STRIP U BESPUĆIMA KOMPJUTERIZACIJE
 
Prikaz knjige „Digitalni strip“ Branislava Miltojevića; 
izdavač „Komiko“, Novi Sad, 2013.

 
digitalnistripkoricazanet2.jpg

     Ako za strip možemo ustvrditi da, na ovdašnjim kulturnim prostorima, ne uživa status akademski priznate umetničke vrste (iako to, u svetskim razmerama, odavno nije sporno), za tzv. sekundarnu literaturu (kritike i eseji) o stripu važi da se pojavljuje kao incident. Nešto su brojniji istorijski pregledi razvoja stripa ali je to i dalje nedovoljno za stvaranje potpune slike o stripu kao fenomenu.
     Branislav Miltojević, strip autor („Katil“, sa Ivicom Stevano-vićem, 2007.) i kritičar, spada među retke uporne posma-trače fenomena stripa. Nizom tekstova u časopisima, uređivanjem „Tripa“, separata o srpskom alternativnom stripu u niškom časopisu „Gradina“, odnosno knjigama „Tragovi u plavoj ilovači“ (zbornik o američkom andergraund stripu, 1991.), „Antologija niškog stripa“ (2004.), studijom o razvitku američkog stripa „U paukovoj mreži“ (2006.) i „Sabrani stripovi Metodija Petrova“ (2008.), on spaja istorijsku i faktografsku građu sa visprenim kritičkim promišljanjima „priča u slikama“ kako u kontekstu same vrste tako i u odnosu na širu scenu popularne i vrhunske kulture. Ovakav višedimenzionalan pristup omogućava otkrivanje trendova, njihovog nastanka i razvoja u socio-društvenim okriljima Zapadne civilizacije, u rasponu od propagirane političke (ne)korektnosti do profiterskih imperativa korporativne (kvazi)umetnosti. Produbljavanju zapažanja i zaključivanja umnogome pomaže i Miltojevićevo poznavanje problematike zapadne filmske industrije (koja je predmet nekoliko njegovih knjiga) jer se ispostavlja da su određeni obrasci zajednički za obe vrste proizvoda tretiranih kao instantna zabava za mase.

     REČ KRITIKE
   „Digitalni strip“, koga čine tri segmenta „Stripovi u garaži punoj jabuka“, „Pirati u dućanu elektronski aplikacija“ i „Kameno doba veb-stripa“, kojima je pridodat instruktivni „Vodič kroz digitalnu (pra)šumu“, specifična je mešavina promišljanja (bliskog) istorijskog i tekuće savremenog trenutka stripa. Naime, strip kao umetnička forma iz analognog sveta ulazi poslednjih decenija u digitalne prostore i to na više načina. S jedne se strane pojavljuju tehnička sredstva koja menjaju proces nastanka stripa, s druge strane se otvaraju prostori za prezentaciju stripa u elektronskom (a ne samo u papirnom) obliku, i, konačno, mogućnosti Interneta donose sasvim novu kategoriju – veb-strip koji primarno postoji u digitalnom obliku i koristi prednosti svetske Interne mreže i drugačije percepcije i konzumiranja stripa. Promene su brojne i brze i traže od slobodnih umetnika kao i od kompanija koje „proizvode“ stripove da ih prihvate i prilagode se ili će biti izgubljeni i zastareli. Razvoj kompjuterske tehnologije bespovratno menja načine stvaranja stripova ali i samu suštinu strip medija. Od 1985. godine kada se pojavio prvi digitalni strip (na flopi disketi) promene ubrzavaju a smerovi razvoja tog trenda jedva da se naziru. Konzumenti stripova se, kao i autori, sve jasnije dele na stare (kojima su papirna izdanja i klasično čitanje stripova primarni) i nove za koje postoji samo strip na ekranu odnosno mreži. Miltojević „u stopu“ prati promene, od proizvodnje preko distribucije do konzumiranja stripa, a brojnim primerima odnosno citatima iz dela teoretičara stripa i digitalne kulture potkrepljuje svoje zaključke o novom strip dobu čijem burnom rađanju prisustvujemo. Ovu važnu knjigu o savremenom stripu „Komiko“ je, na žalost, objavio u raritetnom tiražu od 166 primeraka!

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 20.02.2014.godine
  • 0

#6 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:45 PM

Konkurs za kratki strip - 2014. godine

plaketa_branko_plavsic_b.jpg


Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje, 29. juna 2014. godine, a pravila su sledeća:
1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika.
3. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od 1 table do 8 tabli.

Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

 

Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša. Pored toga, početkom jula biće organizovana izložba odabranih radova na Međunarodnoj strip-konferenciji „Kragujevac, 2014. godine“.
Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu:  svetstripa@gmail.com

Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“.

Budžet ovog projekta ograničen je, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

S poštovanjem,
SVET STRIPA


  • 0

#7 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2014 - 11:51 PM

Nikola Tesla kao junak stripa
 
rep-Tesla,-prinalazac-_620x0.jpg


U Americi objavljen strip o srpskom geniju, koji se našao na listi najtraŽenijih knjiga. Knjiga „Pronalazač“ Ravea Mehte, inženjera i pisca posvećena našem geniju.

- IMATE li Teslu?

Ovo pitanje se ovih dana često čuje širom Amerike. Ne odnosi se na prodaju automobila na električni pogon, već na strip „Pronalazač“, koji se reklamira kao „istinita priča o Nikoli Tesli“. Ovaj strip je na internetu već videlo preko šest miliona posetilaca. U stripu je Tesla predstavljan kao borac za spas ljudi i planete, kao pronalazač kosmičke energije, nevidljivog oružja, koje donosi mir i prosperitet civilizaciji. Predstavljen je kao jedan od najvećih umova u istoriji čovečanstva.

Autor knjige je profesor Rave Mehta, Indus rođen u Kaliforniji, predavač u TV emisijama za popularisanje nauke i zaljubljenik u srpskog genija.

- Kao đak nisam u školi ništa učio o Nikoli Tesli. Sa njegovim delima sam se sreo prvi put kada sam pre nekoliko godina postao član uprave svemirske agencije „Florida“ i počeo da istražujem tajne kosmičke energije i gravitacije. Kao inženjer otkrio sam planetarni značaj Teslinih naučnih otkrića, ali kao čovek bio sam zaprepašćen njegovom životnom sudbinom. Posebno kako je Tesla od srpskog učenika izrastao u borca protiv komercijalizacije nauke i nečasnih američkih kompanija, koje su unovčile njegovu genijalnost - objašnjava Mehta svoje motive da uradi crtani roman o Nikoli Tesli.

Kako tvrde američki kritičari, strip predstavlja Nikolu Teslu dvojako - kao čoveka super sile i kao superheroja, koji pobeđuje u borbi da zaštiti svoj um od ljudi grabljivica. U suštini, „Pronalazač“ je inspirativna priča o tome kako ljudski duh može da dovede do trijumfa, a ljudski ego - do katastrofe. O tome autor Mehta kaže:

- Tesla je posmatrao stvari u prirodi i koristio svoju maštu da u glavi, u 3D formatu, kreira pronalaske i sisteme pre nego ih baci na papir. Znao je da kontroliše elektricitet i magnetizam tako da je struja pucala iz njegovih ruku. Tesla je naučnik i čarobnjak koji je živeo u svom intelektualnom kraljevstvu, u kome je mislima i projektima oblikovao moderni svet. Njegove ideje su bile toliko napredne da je Tesla privukao bogate i moćne ljude, kao što su bili Edison, Morgan i Markoni. Oni su bili toliko uznemireni Teslinim pronalascima da su sve učinili da ga zatvore - prepričava svoj strip Rave Mehta.

Otkriva i da je sukob Edisona sa Teslom zapravo bio rat dveju tehonolgija, Tesline naizmenične struje i Edisonove obične struje. Teslin izum je bio planetarnog karaktera, a Edisonov lokalnog. Da bi pobedio genijalni duh Nikole Tesle, njegov protivnik je plašio Amerikance Teslinim izumima. Proglasio je Teslinu naizmeničnu struju opasnom po ljude i životinje.

- Ironija je da je Tesla prvo Edisonu ponudio svoju tehnologiju, a ovaj je odbio. Tesla je bio prvi američki šoumen, jer je demonstrirajući svoju naizmeničnu struju u Njujorku pretvarao noć u dan. A potom je prikazao Kolumbovo jaje koje se samo neprekidno vrti - kaže Mehta.

Mehta ja nacrtao Teslu kako u dugom kaputu i sa koferom u ruci menja hotele po Njujorku, kako spasava jednu ženu iz požara, pobeđuje svoje protivnike i njihove bogate sponzore.

- Svetu je Nikola Tesla predstavljan kao gubitnik. Kod mene je pobednik, jer je stisnut materijalnim i emocionalnim problemima ipak svojim duhom pobedio. Smislio je radio, osmislio je svetsku elektronsku mrežu, imao je snažan uticaj na stvaranje elektronske muzike, stvorio je našu budućnost. Nikola Tesla je ispunio svoj američki san, obogatio svoju sudbinu i promenio svet. Moj strip je, zapravo, priča o ljudskom duhu. I cilj mu je da inspiriše druge da imaju taj „Teslin pronalazački duh“ - poručuje na kraju svoje priče Rave Mehta.

STRIP U 300.000 PRIMERAKA

CRTANI roman „Pronalazač“ prodat je u SAD u 300.000 primeraka, a njegova video-prezentacija u 50.000 primeraka. Knjiga Rave Mehte se trenutno distribuira preko elektronske mreže „Amazon“ i preko školskih izdavača, koji imaju u Americi na sajmovima knjiga više od 35 miliona mladih kupaca.

 
Izvor: Večernje Novosti
  • 2

#8 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 12 March 2014 - 10:53 PM

Vizuelna umetnost: Aleksandar Zograf & Teofil Pančić


Zograf2.jpg


U okviru izložbe Moj život u stripu biće priređen razgovor sa ovim slavnim strip autorom iz Pančeva

Četvrtak 13. mart - 18h Francuski institut, Knez Mihailova 31
Od 2007. godine, Francuski institut predstavio je brojne srpske strip autore čija dela objavljuju francuske izdavačke kuće. Strip izložbe u Francuskom institutu postale su prava beogradska marka. Stripove Aleksandra Zografa od 1999. godine u Francuskoj objavljuje izdavačka kuća L'Association, koja objavljuje i autore kao što su Žoan Sfar, Trondhajm, Berberian, Marđan Satrapi i koja se specijalizovala na polju nezavisnog stripa. Zograf stvara veoma lično delo u vidu dnevnika u kojem predstavlja svoja iskustva, snove, ubeđenja. Izložba se sastoji od tabli objavljenih u Francuskoj u dve zbirke: Vestiges du monde / Polovni svet (2008) i Bons baisers de Serbie / Pozdravi iz Srbije (2000), kao i od dela objavljenih u kolektivnim albumima iz serijala Lapin. U okviru izložbe su, pored navedenog, ekskluzivno objavljene i table novog albuma koji tokom 2014. godine izlazi u Francuskoj. Radi kompletnijeg uvida u Zografov opus, Francuski institut je predstavio i nekoliko ilustracija i tabli objavljenih za italijanske izdavačke kuće.

Zograf će razgovarati o svom delu i umetničkom iskustvu zajedno sa novinarom Vremena Teofilom Pančićem, a zatim će potpisivati svoje albume. Ulaz je slobodan.

Izložba Aleksandar Zograf, moj život u stripu otvorena je do 29. marta.

Izvor: Francuski Institut

  • 0

#9 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 12 March 2014 - 10:56 PM

DRED protiv DREDA: stereo-projekcija i mono-promocija

aagmci.jpg


U organizaciji kluba CRNA OVCA i kuće KOMIKO, u petak 14. 3. 2014. u pomenutom klubu u Novom Sadu održaće se manifestacija pod nazivom "DRED protiv DREDA" - stereo projekcija dva filma o Sudiji Dredu (iz 1995. i 2012. godine) na dva ekrana, istovremeno.

Istovremeno, upriličiće se i predstavljanje novog strip albuma o Sudiji Dredu pod nazivom "Dan kada je zakon umro" u izdanju novosadskog Komika. Album će se prodavati po promotivnoj ceni od 1300 dinara a svi kupci će tog dana dobiti i mali promo-print Dreda na poklon. Obeleživač za čitanje sa motivom Dreda na poklon će dobiti svi posetioci te večeri.

Dobrodošli!

 
 
Izvor: Komiko
  • 0

#10 c0fi

c0fi
  • 4,081 posts
  • 247 Reputation
  • Gender:Male
  • Omiljeni crtać:Nindža Kornjače, DC crtaći, GTO

Posted 14 March 2014 - 03:13 PM

POVRATAK ŠTRUMPFOVA!


Posle više od četvrt veka pauze, družina veselih plavih patuljastih bića vraća se pred našu strip-publiku. Čarobna knjiga je potpisala ugovor o objavljivanju ovog stripa, i prvi kolor-albumi izaći će već kroz nekoliko meseci.
Štrumpfovi su, s prodajom od dvadeset pet miliona albuma, jedan od najpopularnijih serijala u istoriji devete umetnosti.
Nakon uspeha u stripu, dodatnu popularnost stekli su u televizijskoj seriji tokom osamdesetih, a u poslednje vreme i putem animiranih filmova. Takođe, stotine miliona dece odrasle su uz figurice s likovima tih komičnih junaka.
 
 

strumpfovi-strip-carobno-jaje-1-214x300.

 
Čarobna Knjiga
  • 2
"Ms. Gordon, I uh, see you've discovered our little secret. Yes, I admit it, I am Batman."
-Alfred Pennyworth

#11 c0fi

c0fi
  • 4,081 posts
  • 247 Reputation
  • Gender:Male
  • Omiljeni crtać:Nindža Kornjače, DC crtaći, GTO

Posted 16 March 2014 - 05:26 PM

NIFEST 2014- Međunarodni festival stripa Niš (23-27. april)


j0wfu8.jpg


U organizaciji "Darkwooda", a pod pokroviteljstvom gradse opštine Pantelej!

Uskoro više informacija o gostima, izlagačima, izložbama i svim ostalim dešavanjima!

Spoiler


Evo stavljam ovo čisto da se zna da se održava, u spojleru su trenutno poznate informacije, a kad izađe celokupan program editovaću.

Edited by c0fi, 16 March 2014 - 05:31 PM.

  • 0
"Ms. Gordon, I uh, see you've discovered our little secret. Yes, I admit it, I am Batman."
-Alfred Pennyworth

#12 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 18 March 2014 - 07:42 PM

cy7gqbso99f0h6r7yie.jpg


NOVI STRIPOVI STIŽU PRED LETO!

Raspored izdavanja stripova u drugom tromesečju 2014. Čarobna knjiga nastavlja s mesečnim ritmom objavljivanja stripova. Plan za period april – maj izgleda ovako:

12. april – Marvel Essential: Spajdermen 3 (obuhvata period 1967–1968);
21. maj – Marvel Essential: X-men 2 (obuhvata period 1979–1981, uključujući i čuvenu priču X-men: Dani buduće prošlosti, prema kojoj je snimljen i istoimeni film, koji će se u srpskim bioskopima prikazivati od 22. maja);
21. jun – Princ Valijant, III tom (1941–1942).
Pored toga, planiramo da izdamo i prvi album Štrumpfova, a pojaviće se i prvi konkretni rezultati saradnje s Darkwoodom. Datume izlaska tih naslova objavićemo blagovremeno.

 
Izvor: Svet Stripa
  • 0

#13 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 18 March 2014 - 07:44 PM

Darkwood će imati specijalnu promociju stripa Noje u saradnji sa bioskopom Cineplexx!
 
noje_1.jpg

 
Od 27. do 30. marta, gledaoci filma će moći da dobiju vaučer na kome su kuponi za prvi i drugi album sa kojim se ostvaruje 40% popusta (na punu cenu) - za kupovinu prvog albuma do 30. aprila, a za kupovinu dugog, koji će biti objavljen okvirno 1. maja, do 31.maja.
 
U slučaju da promoteri greškom propuste da vam daju vaučer, slobodno ga tražite od njih, nećete moći da ih promašite, u to budite sigurni. 
 
Takođe, po isteku ovog perioda, svaki gledalac filma koji dođe sa bioskopskom kartom iz Cineplexxa (za film Noje, naravno) u Darkwood može do 30. aprila ostvariti 40% popusta na punu cenu izdanja - za prvi album.
 
Tako da - čuvajte karte. 
 
Pored toga: svakog dana od 27. do 30. marta u nekom od večernjih termina biće i specijalnih iznenađenja za gledaoce filma Noje u Cineplexxu.

Izvor: Svet Stripa
  • 0

#14 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 19 March 2014 - 08:46 AM

berzamart2014.jpg

 
23. marta u Hepi centru i Velikoj sali SKC-a, u trajanju od 12h do 20h, održaće se Beogradska pred-prolećna berza stripova i figura.
 
     Ideja je da se na jednom mestu skupe deca i svi kolekcionari i ljubitelji pop kulture: stripova, filmova, fantazije i naučne fantastike, igračaka, akcionih figura, maketarstva i modelarstva, automobilčića i vozova, FRP strateških igara, Lego kockica, Mange i drugih žanrova, i da im između 30 i 40 izlagača sa svojom bogatom ponudom, omoguće da povoljno kupe, prodaju ili razmene nešto od gore navedenih kolekcionarskih predmeta.
 
 Na berzi će biti zastupljene sledeće grupacije ili kategorije:
     1. Stripovi: domaći, strani, novi, polovni
     2. Majice, duksevi i šolje sa omiljenim istorijskim, filmskim i stripskim junacima
     3. Akcione figure: Star Wars, Masters Of The Universe, Lord Of The Rings, filmske figure, DC Universe
         i Marvel Superheroji, Transformers, Anime i Manga, i mnoge druge...
     4. FRP – RPG strateške igre i kartični sistemi
     5. Kolekcionarski automobili i vozovi
     6. Udruženje ljubitelja Lego kockica - Beokocka
     7. Udruženje ljubitelja japanske pop kulture - Sakurabana
     8. Udruženje ljubitelja dela Tolkina
     9. Nakit i rekviziti za kostime inspirisani fantazijom i fantastikom
   10. Olovni vojnici i istorijske minijature
   11. Cosplay
   12. dečije nove i polovne igračke
 
     Cena ulaza je simboličnih 50din. za odrasle.

 
Izvor: Strip vesti
  • 0

#15 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 19 March 2014 - 09:19 AM

"Ratovi zvezda" u izdanju Marvela od 2015 god.

star_wars-marvel.jpg


Izdavačka kuća Marvel, jedno od najznačajnijih imena u svetu stripa, od 2015. godine počeće da objavljuje nove stripove i grafičke romane iz serijala "Ratovi zvezda". Pravo na izdavanje stripova "Ratovi zvezda" (Star Wars) od 1991. godine posedovala je izdavačka kuća Dark Horse Comics, koja će poslednji strip iz ovog serijala sa svojim potpisom objaviti do kraja godine, prenosi američki časopis "Rolling Stone".

"Izdavač Dark House Comics je objavljivao SW stripove više od dvadeset godina i zauvek ćemo mu biti zahvaljni na neverovatno velikom doprinosu i odličnoj saradnji koju smo ostvarili", napisao je u zvaničnom saoptenju Kerol Reder, direktorka studija Lucasfilm koji sada deluje pod okriljem Diznijeve imperije. S druge strane, u izdavačkoj kući Dark Horse Comics iznenađeni su ovakvom odlukom.



star_wars-comic-dart_vader.jpg


"Ironično je to to je sve ovo objavljeno u trenutku kada Dark Horse završava svoju najuspešniju godinu ikada", napisao je izvršni direktor te kuće Majk Ričardson na zvaničnom blogu kompanije. "Ova 2014. godina biće poslednja u kojoj ćemo objavljivati nastavke SW serijala, i potrudićemo se da je učinimo to posebnijom. Znamo da naši fanovi ne očekuju ništa manje. Sila je još uvek uz nas."

Zanimljivo je da je prvi strip inspirisanim junacima iz "Ratova zvezda" objavio upravo Marvel, i to 1977. Godine. Nakon toga pod istim izdavačkim imenom objavljeno je ukupno 107 novih izdanja tokom narednih devet godina.

U knjizi "Kratak vodič kroz Ratove zvezda" (A Brief Guide to Star Wars) bivi urednik časopisa "Ratovi zvezda" Brajan Rob naveo je da je upravo Marvel svojim izdanjima označio "prekretnicu u SW univerzumu", inspirišući dalje objavljivanje romana, video-igara..

Izvor: Rolling Stone / B92


  • 0

#16 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 02 October 2014 - 07:42 PM

Genijalci koji su od Maratonaca napravili strip


Ovu vest pročitajte OVDE
  • 0

#17 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2017 - 02:38 PM

Снежни самит стрипаџија Србије ове суботе у Крагујевцу

svetstripa.jpg


Предстојеће суботе 11. марта у Крагујевцу очекује нас својеврсни пролог Међународне стрип конференције "Крагујевац, године седме"!

На овој манифестацији, Крагујевчани ће бити у прилици да своје кућне библиотеке обогате новим издањима Даркwоода и Маконда. Пре свих, ту су нови Даркwоодови албуми из серијала о Корту Малтезеу Балада о сланом мору и У знаку јарца, затим седма књига серијала Проповедник, сва три албума француског Погребника, и за ову прилику премијерно одштампан албум Орлови Рима 5.
Сарадник и стрип критичар недељника Време, Никола Драгомировић говориће о прошлогодишњој стрипској продукцији, са посебним освртом на нова, већ поменута издања.
 
Стрипотека Алан Форд понудиће широк избор наслова, од нове домаће продукције преко регионалних издања, све до раритетних едиција из времена бивше Југославије.
Биће говора о конкурсу за стрип КРАГУЈЕВАЧКИ ПОБЕДНИК и најава изложбе Школе девете уметности Свет стрипа (недеља 12. март у 11.00 Канцеларија за младе, Саве Ковачевића 5, Крагујевац).

Плакат овогодишњег самита урадио је увек генијални Боб Живковић.



samit2017x.jpg


Извор: happynovisad.com


  • 0

#18 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 10 March 2017 - 06:38 PM

KARTON SITI: Priče o suludoj realnosti po kojoj gacamo

Domaća stripska scena ovog je leta postala bogatija za još jedan naslov srpskog autora i nekolicine naših crtača!
 
cardboard_city_cover_1.jpg


Krivac za to je izdavačka platforma Modesty stripovi (iliti Modesty comics) zahvaljujući kojoj je svetlost dana ugledao KARTON SITI, zbirka sedam kratkih stripova koje potpisuje naš uspešni pisac i scenarista Željko Obrenović. Kako se Modesty stripovi vode misijom da naše autore učine vidljivim i na internacionalnoj sceni, izdanje je objavljeno na srpskom i engleskom jeziku. Za sada je fizičko izdanje zbirke dostupno samo kod nas, dok je ono elektronsko na engleskom jeziku moguće nabaviti na sajtu izdavača.

Sa Obrenovićem je na ovom projektu radilo pet crtača, tako da sadržaj izdanja izgleda ovako:

Karton siti – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Najbolji čovekov prijatelj je – pas – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović
Muzej đubreta – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Otrovnica – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović
Za tebe – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Smrt je kliše – Željko Obrenović, Gašper Rus
U ime oca – Željko Obrenović, Miroslav Slipčević – Mimi

Kratka stripska forma je, da kažemo, ćudljive prirode. Naizgled to deluje sjajno, jer uz pomoć dobrog crtača, autor dobija priliku da na samo nekoliko stranica oživi svoje junake i situacije u kojima se oni nalaze, ki to na način na koji sama slova na papiru nikada ne bi mogla. Međutim, svako ko se ikada prihvatio pisanja kratkog stripa sigurno zna koliko je to zahtevan posao. Stranicu ne smete da pretrpate objašnjenjima, ne sme čak ni da bude previše dijaloga, i morate da budete vrlo jasni ne bi li svaka prikazana scena imala svrhu i poentu. Kratka forma ne dopusta ni najmanji višak, i u velikoj meri zavisi od toga koliko se autorova ideja poklopa sa vizijom crtača.
Na sreću, Karton siti ne pati od takvih problema. Obrenović je vešt pisac i odlično se snasao u ulozi scenariste. Čak šest od ukupno sedam priča iz Karton sitija su zapravo adaptacije njegovih starijih priča, ali poznavanje originalnog materijala nije potrebno za razumevanje stripa. Štaviše, vrlo je verovatno da ćete, nakon što zaklopite poslednju stranicu izdanja, krenuti u potragu za svim ostalim stvarima koje je Obrenović napisao.

Drugim rečima, svi momci koji potpisuju ovo izdanje se nalaze na istoj talasnoj dužini, pa nam se tako čini da smo pre dobili jedno kompaktno delo, nego zbirku nepovezanih ispovesti. A doći do takvog rezultata sigurno nije bio lako.

Naslovna pripovetka počiva na suludoj ideji koju autor smešta u ne baš tako daleku budućnost. U toj budućnosti bukti Treći svetski rat, a počeo je jer su sve krave na svetu umrle mučeničkom smrću u jednom danu. Preciznije, umrle su sve krave sem ljubičaste Milke koja je svoje stanište našla u beogradskom Karton sitiju. Zvuci šašavo, zar ne? Pa i nije baš, pogotovo kada shvatite da Obrenović u ovoj priči ipak ne beži predaleko od stvarnosti (ili, preciznije, od situacije iz prošle godine kada je Beograd bio jedno od žarišta migrantske krize i kada su gradom kružile teorije zavere sa zapletom jos luđim od ovog našeg). Vitorovićev palpi crtež joj, samim tim, savršeno stoji, a simpatično je kako se ovaj crtač drži istih motiva i u romantičnoj Za tebe. Upravo ovakvi detalji pokazuju da su sve priče iz zbirke deo istog univerzuma, to jest, deo istog ratnog tajmlajna.

Obrenovićeve priče su univerzalne i razumljive čitaocima sa svih meridijana, i stoga je izuzetno značajan potez izdavača koji ih je učinio dostupnim i na engleskom jeziku. Ipak, istina je da ćete ih najbolje razumeti ako živite na brdovitom Balkanu. U Muzeju đubreta najbolje se vidi zašto.
 

20160910_184343_1.jpg


Ova priča se ističe od ostalih kako po snažnom narativu (ubedljivijem nego u originalu), tako i po grafičkom izrazu za koji su zajedno zaslužni Vitorović i Radovanović. U pitanju je jedna sasvim obična šetnja i sasvim običan razgovor koji svi obični parovi mahom izbegavaju. No, pisac nas ovde prosto tera da ga prisluškujemo. I to pomalo boli. Prvo, zato što nam je opalio šamar jer nas je baš briga zbog toga što svaki dan gacamo po đubretu koje smo naneli upravo mi sami. Onda nas baca u razmišljanje kakvo to govno od sveta ostavljamo svojoj deci u nasleđe. I na kraju poentira sa pitanjem na koje odgovor imaju samo malobrojni: Kako nam uopšte pada na pamet da ostanemo i gacamo tu gde smo? Da, zaista boli.

Ipak, đubriste nije najstrašnija teritorija u koju gazi Obrenović. U Otrovnici, Radovanovićev vodenasti crtež deluje kao nejasno sećanje na užasne scene iz prošlosti i ne bi nas čudilo da je Obrenović inspiraciju za ovu priču našao baš u crnoj hronici. U tu rubriku su sigurno dospeli i junaci priče Smrt je kliše koja nas još jedared podseća na to da je život ipak samo zbirka suludih situacija. Koliko mi lično možemo da utičemo na njih je već stvar pitanja. No, zato je tu priča Najbolji čovekov prijatelj je pas koja pokušava da nas uveri da uvek postoji deo nas koji drži stvari pod kontrolom. U suštini, s vremena na vreme, svima je nama potrebno da se uverimo da će na kraju ipak sve biti OK.

Obrenovićeva odluka da zbirku zaokruži pričom U ime oca nije nimalo slučajna. U pitanju je vrlo kratka, upečatljiva priča koja pokriva dva davna rata na ovim prostorima, jedina originalno napisana u stripskoj formi, i uz to, priča koju prati ubedljivo najbolji crtež (po jednoglasnoj odluci HNS redakcije). Bez obzira na to zasniva li se na istinitom događaju ili ne, U ime oca dotiče tematiku koja se na ovim prostorima i previše puta ponavljala. I to što će ovakve stvari sigurno nastaviti da se ponavljaju je devastirajuće, baš kao da smrt nije ništa. Jer ako je nešto sigurno, to je da će ljudi uvek naći neki (suludi) razlog da ubijaju.

Branka Malenica

 

Izvor: Happy Novi Sad


  • 0

#19 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 14 March 2017 - 09:01 AM

Lightstep Chronicles – srpski strip projekat na Kickstarteru
 
iminc.jpg


Imagine Incredible, novosadski tim koji se bavi strip produkcijom i izdavaštvom, upravo je na Kickstarter platformi pokrenuo kampanju za svoj strip projekat Lightstep Chronicles
 
Lightstep Chronicles je naučno-fantastična svemirska opera nastala iz pera nagrađivanog domaćeg autora Miloša Slavkovića. Osmišljena do najsitnijih detalja i stilski besprekorno izvedena, ova priča nas upoznaje sa potpuno novim svetom, smeštenim u dalekoj budućnosti, hiljadama svetlosnih godina daleko od sveta koji nastanjujemo. U ovom svetu sudbine ljudi su predodređene genetskim poreklom, a surova klasna struktura uslovljena je vremenom koje teče sporije za pripadnike vladajuće klase.
 
U centru priče nalazi se mlada devojka koja se odriče svoje porodice i svoje planete zarad slobode da sama odlučuje o svojoj sudbini i sudbini celog univerzuma. Njeno izgnanstvo i pobuna pokrenuće lančanu reakciju koja će do temelja prodrmati strukturu čitave galaksije.

Tokom narednih mesec dana, zaključno sa 11. aprilom, ovaj projekat će kroz donacije Kickstarter zajednice pokušati da prikupi sredstva za završetak priče koja se razvija kroz pet epizoda koje zajedno čine jedinstvenu celinu. Dve epizode su već kompletirane, dok je cilj Kickstarter kampanje prikupljanje sredstava za preostale tri epizode i predstavljanje franšize globalnoj publici.
 
Lightstep Chronicles predstavlja samo prvo poglavlje u epskoj priči o Lightstep svetovima, priči koja će moći da se prati ne samo kroz različite strip serijale, već i kroz druge medije, poput knjiga, video-igara, igračaka itd. Roman Uncommoner’s Gene autora Ivana Brankovića već je napisan i dostupan u okviru kampanje, dok se u saradnji sa etabliranom kompanijomEipix Entertainment priprema i video-igru zasnovanu na stripu.


unnamed.png

 
Pored romana Uncommoner’s Gene, donatorima će u okviru kampanje biti ponuđene i brojne druge atraktivne i ekskluzivne nagrade, poput luksuznih izdanja strip kolekcije, postera i drugih ilustracija koje se ne nalaze u samom stripu.
 


Izvor: Happy Novi Sad
  • 0

#20 Guest_Leka TS_*

Guest_Leka TS_*
  • 0 Reputation

Posted 20 March 2017 - 02:06 PM

AVANTURE JUNAKA NAD JUNACIMA U NOVOM STRIP ALBUMU

U svim striparnicama i bolje snabdevenim knjižarama ondedavno se mogu naći avanture možda i najjačeg strip junaka nakon Supermena – Popaja!

strip-popaj-komiko.jpg


Klasici svetskog stripa 1: Popaj (1928-1930)
Zakuvajte kapamu ili spremite pitu od spanaća jer se u svim striparnicama i bolje snabdevenim knjižarama već mogu naći avanture možda i najjačeg strip junaka nakon Supermena – Popaja! U prvoj knjizi ovog fantastičnog izdanja Komika nalaze se epizode izašle u periodu od 1928. do 1930. godine. E. K. Sigar nam je podario jednog od nazanimljivijih i najhrabrijih heroja uz koga smo učili o dobru i zlu, zavoleli pljeskavice zahvaljujući Peri Žderi, ali su nas i majke “na prevaru” navukle na spanać.

Iako se većina nas sa Popajem, Olivom, Kvrgom i ekipom upoznala preko crtaća, oni (mnogo) stariji ga se sećaju iz listova Mika Miš i Politikin zabavnik. Nažalost, epizode nisu objavljivane redom i urednici nisu počeli od prvih epizoda. Poslednjih sedamdesetak godina, tek je poneka epizoda objavljena na ovim prostorima, stoga ovo Komikovo izdanje sadrži dosad neobjavljivane materijale. Premijerno izdanje, takva najviše volimo!

Izdanje je, kako i dolikuje, jako kvalitetno urađeno i sadrži najbolje otiske koji su sakupljani iz više različitih izvora iz SAD i Velike Britanije. Crteži su potom čišćenji i dodatno retuširani i izdavači poručuju da je ovo jedno od najkvalitetnijih izdanja Popaja koje postoji na tržištu.

Ovaj strip zaslužuje da se nađe na polici svakog ozbiljnijeg kolekcionara. 168 strana na A4 formatu predstavlja, kao što i sam naziv ove edicije kaže, sam Klasik svetskog stripa.

Uživajte u čitanju.

Izdavač: Komiko

  • 0





Similar Topics Collapse

  Topic Forum Started By Stats Last Post Info